|
 Ima dovoljno usputnih informacija u Tipiṭaki
da bismo stekli predstavu o Budinom fizičkom izgledu. Bio je visok oko
hvata (S.I,62), pri čemu je hvat (byāma) rastojanje između vrhova
prstiju kada se obe ruke rašire sa strane. Takođe čitamo da je
za četiri prsta bio višlji od svog polubrata Nande
(Vin. IV,173). Kao mlad, pre nego što je postao beskućnik, imao je dugu crnu kosu i bradu (M.I,163). Iako Budine statue
Doṇa, uvek pokazuju d aje imao kosu, to je samo ikonografska konvencija
i nije istorijski tačna. Posle napuštanja doma, slično ostalim
monasima, on je "odsekao i kosu i bradu" (M.I,163). Svi se izvori
slažu u tome da je Buda bio veoma prijatnog izgleda. Braman
Soṇadaṇḍa opisao ga je kao "privlačnog, lepe spoljašnjosti,
prijatnog za videti, skladnog oblika tela i lepih crta
lica" (D.I,115). Ovaj prirodno lep izgled bio je još
pojačan njegovim dubokim unutrašnjim mirom. Jedna druga
osoba,opisala ga je kao "lepo, uliva poverenje, smiren i sabran,
sa dostojanstvom i prisebnošću savršeno ukroćenog slona"
(A.II,36).
U vezi sa njegovim crtama lica
jedan braman je rekao: "Divno je, zaista čudesno kako okrepljuje
prisustvo Gotamino, kako je jasno i zrači njegovo lice. Baš
kao zlatni jujuba plod što se blista u jesen... isto takvo
je i lice Gotamino" (A.I,181). Međutim, kao i svako drugi, i Budin
izgled se promenio sa dolaskom starosti. U poslednjim godinama života
Buda je rekao o samome sebi. "Sada sam star, oronuo, istrošen,
onaj koji je prešao životni put. Pošto mi je osamdeseta,
približavam se kraju života. Baš kao što se stara kola
kreću jedino ako se ojačaju užadima, isto tako i se i moje telo kreće
jedino ako je ojačano" (D.II,100). Videti Crte lica i Ušne školjke.
|
|
|
