PENIS

Penis (aṅgajāta, liṅga, muttakaraṇa, pulliṅga, purisa vyaṭjana ili subha lakkhaṇa) jeste duga mesnata izraslina kod muškaraca, koja se koristi za uriniranje i reprodukciju. Prema Tipiṭaki, jedan od 32 Znaka velikog čoveka jeste "da je ono što se pokriva tkaninom skriveno među naborima" (kosohitavatthaguyha, M.II,135). Ovo se tumači tako da znači da je Budin penis mogao da se uvuče u telo i tu ostane, kao kod nekih životinja, na primer konja, bika i slonova. Gaṇḍhavyūha, mahāyāna delo, kaže: "Njegove genitalije bile su zaklonjene, dobro skrivene, duboko u telu kao kod rasnog slona ili pastuva. Čak i kada je bio nag, bilo koja žena, muškarac, mladić ili devojka, stara, sredovečna ili mlada osoba, bilo da je požudna ili potencijalno požudna, kad bi ga videla ne bi imala nijednu misao ispunjenu strašću" Mnogi znakovi Velikog čoveka su čudni današnjem umu Ostali međutim, uključujući i ovaj, verovatno vode poreklo u pojmovima idealne lepote ili dobrog znamenja, kako su oni razmevani u staroj Indiji. Tako je, na primer, drvo banjana smatrano svetim i Buda je navodno imao proporcije banjanovog drveta (nigrodhaparimaṇḍala), tj. raspon njegovih ruku bio je jednak njegovoj visini. Takođe je navodno imao duge i povijene trepavice (gopakhuma) i vrlo dug jezik (pahūtajivhā), što su sve odlike krave, životinje koju su Indijci izuzetno poštovali.

Kao i Grci i Rimljani, stari Indijci su se divili obliku ljudskog tela, naročito muškog. Prema Rg vedi, privlačan penis bi bio dug i debeo kao batina. Atharva veda ima molitvu da penis bude dug i tvrd poput napetog luka, kao i čarobne formule da se on načini dugim kao u divljeg magarca, slona ili pastuva. Rāmāyāna, sa druge strane, opisuje naočitog muškarca koji ima tanak, kratak penis, sa opuštenim testisima. Čini se da je i Buda pridavao estetsku vrednost ovom delu muške anatomije. Kada bi govorio o penisu, uglavnom bi koristio uobičajene učtive nazive, ali bi ponekad koristio i više poetski termin "najviši ud" (uttamaṅga, Ja.V,197). Čini se da su poput antičkih Grka i Budini savremenici smatrali lepim penis čija kožica (kosa) pokriva vrh i u opuštenom stanju i u erekciji. To se smatralo znakom i lepote i plemenitosti, te je ova fizička karakteristika kasnije pripisivana i Budi. Vredi zabeležiti da je i za neke neprosvetljene ljude pominjano da imaju takav penis (na primer, Ja.V,197; Mahāvaṃsa VI.11;57; Sn.1022).

Prema Lakkhaṇa sutti, kasnijem dodatku Tipṭaki, sva 32 znaka velikog čoveka bila su fizičke manifestacije dobrih dela učinjenih u prošlim životima, Tako, na primer, kao rezultat toga što je uvek govorio ljubazne i blage reči, Buda se rodio sa dugim jezikom. Zato što je kao učitelj pomagao svojim učenicima da brže razumeju ono što ih podučava, rodio se sa nogama kao u brzonogog jelena. A zato što je spajao izgubljene članove porodice i prijatelje, "tako da su se mnogo radovali", rodio se sa penisom koji je skriven među naborima (D.III,161).

Penis ima značaj i u Vinayi, pravilima za budističke monahe i monahinje. Oni će biti izbačeni iz reda ako počine četiri prekršaja -- (1) ako imaju seksualni odnos, (2) ako ukradu bilo šta vrednije od nekoliko dolara, (3) ako ubiju nekoga i (4) ako lažno tvrde da poseduju neko duhovne moći. Da ne bi bilo bilo kakve sumnje šta to predstavlja seksualni odnos (methuna), ovo ponašanje trebalo je precizno definisati -- i to je i učinjeno. Prema Vinayi, smatralo se da se seksualni odnos dogodio ukoliko peni uđe u vaginu, anus ili usta bilo kojeg bića, živog ili mrtvog, čak i za dužinu susamovog semena (tila phala, Vin.III,28), tj. malo manje od 3 mm. Druge vrste seksualnog ponašanja, iako ozbiljni prekršaji sa posebnim kaznama, nisu podrazumevali isključenje iz Saṅghe.