STRPLJIVOST

Strpljivost (khanti) jeste sposobnost da ostanemo mirni i bez žalopojki i onda kada se suočimo sa sporošću, nesposobnošću i kašnjenjem. Buda je ovu vrlinu ponekad nazivao i obuzdanošću (adhivāsanā), istrajnošću (titikkhā) ili dugom patnjom (khama). Kada smo nestrpljivi, to nas čini grubim i kasnije žrtvom kajanja, primetio je Buda (A.III,255). U njegovo vreme, neki nebudistički askete namerno su sebi otežavali život (askeza), kako bi testirali svoju izdržljivost i nevezivanje. Buda je to smatrao prilično glupim i verovao je da je daleko bolje pokušati biti strpljiv i nevezan za sve one male ljutnje koje osetimo prema ljudima sa kojima dolazimo u kontakt u svakodnevnom životu. Zato je savetovao: "Biti strpljiv jeste najveća akseza" (Dhp.184). Milindapaṭha kaže: "Baš kao što je voda glatka i hladna po svojoj prirodi, isto tako i meditant, iz saosećanja prema svim bićima i želeći im dobro, treba da razvija strpljivost i nepovređivanje, ljubav i saosećanje" (Mil.183).