DONIRANJE ORGANA

Zahvaljujući napretku medicine, danas je moguće izvaditi neke organe iz jednog organizma i njime zameniti oboleli u telu neke druge osobe. Ovakve procedure moguće su zahvaljujući donaciji organa. Najčešće, organ koji se donira preuzima se od donora pošto je ovaj preminuo, ali ponekad i ljudi koji su živi i zdravi doniraju neki od parnih organa članovima svoje porodice. Pre nekoliko godina mladi budistički monah sa Šri Lanke donirao je jedan bubreg devojčici koja nije bila ni u kakvom srodstvu sa njim i koju ranije nikada nije bio sreo. Očigledno, monah je čitao o toj devojčici i njenoj bolesti i vođen saosećanjem odlučio se na donaciju. Zanimljivo je da su ovkva mogućnost i vrlina doniranja organa drugima razmatrani u budizmu preko 2000 godina pre nego što je to i postalo moguće. U jednoj Đātaki postoji fascinantna priča kada Buda, u jednom od svojih ranijih života kao bodhisattva, daje svoje oči slepcu. Priča do detalja opisuje kako su mu oči bile izvađene iz očnih duplji, kako je presečen očni živac i potom hirurškim puten implantirane u duplje slepca (Đa. IV,407). U budizmu, dati život za prijatelja smatra se jednim od najvećih i najplemenitijih darova (DN 31). Svojevoljno dati delove sopstvenog tela koji su drugome potrebni teško da je išta manje od toga.