ZAREĐENJE

Zaređenje je ceremonija kojom se obeležava nečije stupanje među monahe ili monahinje. U budizmu zaređenje ima dve faze. Prva se zove pabbađđā, 'pobeći' tj. napustiti život domaćina i postati lutajući beskućnik. Druga se zove upasampada, ‘preuzimanje,’ dakle preuzimanje svih dužnosti i odgovornosti potpuno zaređenog monaha ili monahinje. Budističko monaštvo nema svešteničku ulogu ili moć, te je zato zaređenje samo svesna i javno obznanjena odluka o napuštanju svetovnog života, o pridržavanju Vinaye i potpunom posvećenju cilju dostizanja prosvetljenja. Da bi se zaredio, kandidat mora da se pojavi pred skupom od deset iskusnih monaha na dobrom glasu, kaže svoje ime, ime monaha koji se ponudio da ga obučava i potom na zadovoljavajući način odgovori na 12 pitanja. (1) Da li imaš lepru? (2) Da li imaš čireve? (3) Da li imaš neko gljivično oboljenje? (4) Da li imaš tuberkulozu? (5) Da li imaš epilepsiju? (6) Da li si ljudsko biće? (7) Jesi li muškarac? -- ili žena  u slučaju monahinja (8) Da li si bez dugova? (9) Da li si bez obaveza prema kralju? (10) Da li imaš saglasnost roditelja (ili muževljevu, u slučaju žena)? (11) Da li sii stariji od 20 godina? (12) Imaš li svoj ogrtač i činiju? (Vin.I,93; II,271).

Ako je skup zadovoljan kandidatom, on će ga prihvatiti kao monaha. Žene koje žele da postanu monahinje moraju ovu proceduru prvo proći pred grupom monaha, a zatim i pred grupom monahinja. Novi monah će provesti barem narednih pet godina u "zavisnosti" (nissaya) od svog učitelja, koji će ga obučavati i uputiti u norme monaškog života.

U Burmi i Tajlandu postoji tradicija privremenog zaređivanja. Većina tamošnjih muškaraca će provesti od nekoliko nedelja do nekoliko meseci kao monasi, obično u svojim mlađim godinama. Pošto se ovakvo privremeno zaređenje obavlja uz čvrstu nameru da se kroz izvesno vreme kandidat vrati svom laičkom životu i pošto se zapravo ne događa pravo odbacivanje bilo čega, čitav događaj je pre društveni ritual nego pravo zaređenje.

Prema Vinayi, ako monah želi da ponovo postane laik, sve što treba da uradi jeste da o tome obavesti ostale monahe, da se formalno pred njima razmonaši i napusti manastir. U praksi, u svim budističkim zemljama se na one monahe koji se razmonaše (izuzev privremeno zamonašenih) gleda sa neodobravanjem.