|
 Sveznanje (sabbaṭṭutā)
jeste sposobnost da se sve zna i obično se veruje da je ona jedan od obeležja Boga,
iako je bilo i religijskih vođa koji su tvrdili da sve znaju. Buda je
rekao da nijedno biće, ljudsko ili božansko, ne može biti sveznajuće.
On je poricao da je i Bog sveznajući (D.I,17), jer ako bi to bio,
religija bi postala besmislena. Ako Bog zna sve, on onda zna i kako
ćemo mi reagovati još mnogo pre nego što mi znamo, a to
onda znači da mi zapravo nemamo slobodu da postupimo drugačije. A ako
nemamo slobodu biranja kako ćemo postupiti, koja je svrha onda
podučavanja ljudi da budu dobri i da izbegavaju zlo? Mahāvīra,
osnivač đainizma, tvrdio je za sebe da je sveznajući (M.II,31), a Buda je tu tvrdnju smatra neutemeljenom (M.II,127).
Zanimljivo je da su u vekovima posle njegove smrti neki neuki i
suviše entuzijastični budisti tvrdili da Buda "zna sve što umovi onih koji
naseljavaju čitav svet bogova i ljudi videli, čuli, osećali, pomislili,
postigli, tražili i želeli." Mada Buda tako nešto nikada nije rekao za sebe (M.I,482), on jeste rekao da je "znalac svetova" (lokavidū).
|
|
|
