ODANTAPURI

Posle Nāḷande, Odantapuri je u staroj Indiji bio najveće središte budističke učenosti. Osnovao ga je jedan od kraljeva iz dinastije Pāla početkom VIII veka, a ime je dobio po tome što je smešten na strmom obronku brda i iz doline izgleda kao "leteći" (uḍḍenti) "grad" (purī). Odantapuri je osnovan kao, i kroz mnoge vekove je i bio, glavno središte vađrayāne, a mnogi od ranih tekstova ove škole budizma bili su ili sastavljeni na ovom univerzitetu ili su to učinili njegovi svršeni studenti. Toliko je bio obiman književni rad monaha i laičkih znalaca iz Odantapurija, da je na tom mestu stvoreno i posebno pismo nazvano bhaiksuki i onda postalo standardnim pismom severne Indije za pisanje budističkih tekstova. Na svom vrhuncu, ovaj univerzitet je imao oko hiljadu studenata i učitelja. Monasi iz Odantapurija su igrali centralnu ulogu u prenošenju budizma na Tibet, a  prvi manastir u toj zemlji, Samye, napravljen je kao njegova kopija.

Kao i sa svim hramovima i manastirima u Indiji, i Odantapuri je na kraju uništen tokom islamske invazije u XIII veku. Muslimanski spis Tabaqāt-i-Nāsirī opisuje tragični kraj ovog univerziteta. "Sa velikim žarom i hrabrošću Muhammad Bakhtyar jurnuo je na kapije tvrđave i zauzeo je. Veliki ratni plen pao je u ruke pobednika. Većina stanovnika bili su bramani koji su brijali glavu (tj. budistički monasi). Svi su pobijeni. Pronađena je veliki broj rukopisa i kada su ih Muslimani videli počeli su da traže nekoga da im ih rastumači, ali su do tada već svi bili mrtvi. Otkriveno je da je čitava tvrđava bila mestu nauke". Danas ruševine Odantapurija leže pokopane ispod grada Biharšarifa.