NAGOST

Nagost ili golotinja (naggaiya) jeste nepokrivenost ljudskog tela odećom. Tokom istorije ljudi su išli nagi ili skoro nagi. Lovački narodi u tropskim krajevima često su išli goli iz sasvim praktičnih razloga. Danas ljudi tako idu iz različitih razloga: iz protesta, zbog kazne ili čak kao nešto što promoviše dobro zdravlje. U staroj Indiji nagost je bila praktikovana uglavnom iz religijskih razloga. Monasi škola đaina i ājīvaka išli su nagi, a ekasāṭaka askete su nosili samo parče krpe obmotano oko genitalija. Verovalo se da nagost, zajedno sa čupanjem kose ili prestanak njenog sečenja, kao i noktiju, zatim uplitanje kose u ogromnu punjđu, izbegavanje pranja kose i tela, dakle da sve to pokazuje potpunu odvraćenost od ovoga sveta. Pretpostavljenu duhovna vrednost golotinje sumirao je monah koji je rekao da je "nagost korisna da bi se manje želelo, bilo zadovoljan, odagnalo zlo, pojačala savesnost, obazrivost, smanjile prepreke i podstakla energija" (Vin.I,305). Dva puta mesečno su laički sledbenici ājīvaka išli goli i spavali na zemlji, podražavajući svoje monahe, a ideja je bila: "Ja nema ništa nigde i zato za mene nema vezivanja za bilo šta" (A.I,206). Pošto isti ti ljudi zapravo nisu ništa napuštali i sutradan bi nastavili svoj uobičajeni život, Buda je takvu praksu smatrao kao ništa više do pretvaranje.

Buda je uveo pravilo da monah nikada ne ide go, čak ni u svojim privatnim odajama (Vin.II,121). Rekao je: "Nagost jeste neprikladna, nedolična, nepristojna, nedostojna jednog askete, niti je dopuštena, te je ne treba praktikovati" (Vin.I,305). On joj se protivio iz dva razloga. Prvo, zato što kao i svaka askeza ili spoljna promena, nagost ne vodi do značajnije unutrašnje promene. Tako je rekao: "Ni golo telo, ni upletena kosa, ni blatnjava koža, ni gladovanje, ni spavanje na zemlji, nepranje ili čučanje neće pročistiti onoga koji nije nadišao sumnju" (Dhp.141). On se takođe protivio nagosti zato što je kršila norme društva bez ikakvog razloga. Dama Visākha jednom je videla nage monahinje kako se kupaju i prokomentarisala: "Ženska nagost je ružna, gnusna i vredna prekora" (Vin.I,293), što je izgleda u to vreme bilo opšte mišljenje. Buda je očekivao od svojih monaha i monahinja da se pridržavaju uobičajenih standarda ponašanja i dobrih manira, kako bi na bolji način mogli da prenose Dhammu drugima. Buda je takođe bio za to da se monasi i monahinje razlikuju od onih iz drugih škola, koliko po spoljašnjosti, još više iznutra. Pošto su mnogi od tih drugih asketa išli ili do pola ili potpuno goli ili su nosili ono što bi im se svidelo, Buda je propisao da njegovi zaređeni učenici nose na sebi upadljiv i lako raspoznatljiv ogrtač.

Danas nekoliko grupa indijskih asketa još uvek praktikuju nagost, a najpoznatiji među njima su nagababe. Videti Odeća.