| |
|
NANDA |
 |
|||
|
Nanda se osvrće ka svojoj devojci, Gandhara II vek.
|
Nanda je bio sin Suddhodane i Mahāpađāpatī, te je otuda bio i Budin polubrat. U Tipiṭakion je opisan kao neka vrsta budističkog Adonisa. Bio je "skladno građen, lepog lica i naočit" (A.IV,66), a čak i kada se zamonašio "nosio je ogrtač na poseban način, šminkao se oko očiju i šetao unaokolo sa svojom naročito sjajnom posudom" (Vin.IV,173). Takođe se kaže da je bio za četiri prsta (caturaṅgulomaka) niži od Bude i često bi izdaleka od njega pomislili da je Buda (Vin.IV,173). Pošto je Nanda otišao u monahe, nije mogao da prestane da misli na svoju ljubav, koja mu je na rastanku rekla: "Vrati se uskoro, mladi gospodaru". Saznavši za njegov problem, Buda je uzeo Nandu za ruku i preneo ga u nebeski svet "gde nimfe ima stope poput golubica". Pokazujući na te nimfe, upitao ga je: "Ko je lepši, ove nimfe ili tvoja devojka?" "U poređenju sa ovim nimfama moja devojka je nalik unakaženom majmunu", odgovori Nanda. |
|||
| Sa ovom novom i još lepšom slikom u glavi, Nanda se marljivo posveti meditaciji, u nadi da će se preporoditi u društvu onih nimfi. Kada ostali monasi dočuše ovo, podrugivali su se i ismevali sa Nandinim motivima, nazivajući ga "nadničarem", dakle nekim ko teško radi za bednu platu. U budizmu, nastojanje da se preporodimo u nebeskom svetu se smatra uzvišenijim nego rođenje u čistilištu, ali je svakako inferiorno u odnosu na dostizanje nirvāṇe. Ovakvo ismevanje je postidelo Nandu, ali je onda taj stid vremenom zamenio samopoštovanjem i odlučnošću da vežba vođen pravim motivima. Živeći posvećeno i u samoći, na kraju je uspeo da postane probuđen. Vođenje Nande na nebo se navodi kao jedan od primera Budinih prikladnih pristupa (Th. 158). Aśvaghoṣina čuvena poema Saundaranandakāvya zasnovana je na Nandinom životu. | ||||
