SKROMNOST

Skromnost (appiććhatā ili hiri) jeste kvalitet kada nismo sujetni zbog svojih vrlina ili dostignuća. U nekim religijama se poniznost, čak samounižavanje se smatra dobrim, pošto se na taj način priznaje grešnost čovekova i istinski strah od Boga. U budizmu, vrednovati sebe iznad stvarne vrednosti jeste gordost (māna), dok namerno potcenjivanje sebe jeste neka vrsta izokrenute gordosti. Poniznost je potcenjivanje svojih stvarnih vrednosti, dok skromnost jeste znati svoju pravu vrednost,a  ne biti zbog toga ohol ili samozadovoljan. Istinski skromni ljudi u stanju su da sebe vide onakvima kakvi jesu i da se raduju svojim dobrim osobinama, bez teštine ili samopromocije, ali isto tako i da priznaju svoje nedostatke, bez stida ili samoprezira. Jednom je Buda pomenuo nekim monasima kako laik Hatthaka ima nekoliko divnih i čudesnih kvaliteta. To su: vera, vrlina, odmerenost, samopoštovanje, obaveštenost, velikodušnost i mudrost. Kasnije, kada je Hatthaka dočuo kako ga je Buda hvalio, prokomentarisao je: "Nadam se da u tom trenutku nije bilo nezaređenih blizu njega." Kada je pak Buda za to čuo, rekao je: "Dobro je! Vrlo dobro! Zaista jeste skroman i ne želi da se za njegove kvalitete zna. Zato se s pravom može reći da Hatthaku krasi ovaj osmi divan i čudesan kvalitet -- skromnost" (A.IV,217).