MISIJE I MISIONARI

Misija je važan zadatak koji nekome biva poveren ili ga on sam sebi da, a misionari su ljudi koji nastoje da šire svoju religiju u zemljama izvan one iz koje potiču. Iako u budizmu ne postoji termin ni za jedan od ova dva pojma, ideja promovisanja Dhamma što je više moguće začela se već sa Budom i igrala je važnu ulogu u budizmu tokom niza vekova. Pošto je Buda prihvatio svoje prve učenike, rekao im je: "Idite na dobro mnogih, na sreću mnogih, iz milosrđa prema ovome svetu, na dobrobit, dobro i sreću ljudi i bogova. Neka ni dvojica od vas ne idu u istom pravcu. Podučavajte Dhammu, koja je divna na početku, divna u sredini i divna na kraju. Objasnite i slovo i duh svetačkog života, potpuno ispunjenog i savršeno čistog" (Vin.I,20). Jednom drugom prilikom, rekao je da njegovi učenici treba da "govore", "podučavaju" i "osvetljavaju Dhammu" (A.II,51). Za razliku od nekih misionara velikih monoteističkih religija, budistički misionari nikada nisu pratili osvajačke vojske ili kolonijalne okupatore kako bi širili Dhammu. Nema skoro nijednog primera da je u promovisanju Dhamme korišćena prisila ili zakonske sankcije. Razlog ovome verovatno je etika podučavanja za koju je Buda zahtevao od misionara da je poseduju. Ona je uključivala: "podučavanje Dhammi sa ljubavlju", "ne radi dobiti" i "ni na sopstvenu, ni na štetu drugih" (A.III,184). Poslednji veliki budistički misionarski poduhvat koji je imao veći uspeh bilo je preobraćenje naroda na južnim obroncima Himalaja (Kinaur i Sikim) tokom XVI i XVII veka, koje su organizovali monasi sa Tibeta. Danas mnogi monasi misionari iz Azije rade na širenju Dhamme u Evropi i Americi. Paradoksalno je da su i protiv svoje volje, hrišćanski misionari imali udela u promovisanju budizma. Obnova budizma na Šri Lanki krajem XIX i u Burmi početkom XX veka započela je delom i kao reakcija na aroganciju i agresiju nekih hrišćanskih misionara.