|
 Sabranost pažnje na dah (ānāpānasati) je najosnovnija i ujedno najpopularnija forma budističke meditacije. Buda je rekao: "Kada se razvija i neguje sabranost pažnje na dah, to donosi veliki plod i korist" (M.III,82). Oni koji upražnjavaju tu meditaciju će zauzeti udoban položaj, obično sa ukrštenim nogama i pravih leđa, pa će pokušati da blago fokusiraju pažnju na udah i izdah. Kako postepeno napreduju, sve više će uočavati da im pažnja odluta i biće u stanju da se vrate na dah. Time će steći povećanu
koncentraciju, mentalnu disciplinu, kao i psihičku i fizičku opuštenost. Kako im praksa sazreva, koncentraciju treba lagano zamenjivati svesnošću, tj. umesto da pokušavamo da kontrolišemo pažnju, jednostavno smo svesni svega onoga što se događa, iz trenutka u trenutak. Fizička udobnost i mentalna budnost su prvi korak u kontrolisanju uma, tako da ga je moguće razumeti, a kasnije i osloboditi. Buda je rekao: "Baš kao kad u poslednjem mesecu leta, kada vetar raznosi prašinu i pesak unaokolo, padne neočekivani pljusak i odmah ih obori na zemlju, isto tako sabranost pažnje na dah, kada se razvija i neguje, jeste mirna i uzvišena, prijatan način življenja i smesta odagna i umiri štetne misli" (S.V,321). Čuveni psiholog Vilijam Džejms istakao je istu stvar samo savremenim rečima: "Sposobnost da svojom voljom vratim natrag odlutalu pažnju, uvek iznova, sam je koren moći rasuđivanja, karaktera i volje. Niko nije compos
sui (sam svoj gospodar) ako to nije u stanju da učini. Sistem obrazovanja koji bi razvijao ovu sposobnost bio bi obrazovanje par
excellence."
|
|
|
