| |
|
SREDNJA ZEMLJA |
 |
||
|
Srednja zemlja (Mađđhima Desa) bio je stari naziv za severni deo Indije, dolinu reka Gang i
Yamunā, gde je Buda bio rođen i gde je budizam nastao. U starim tekstovima se kaže da se Srednja zemlja prostirala na istok do grada Kađaṅgale, na jugoistok do reke Salaḷavatī, na jugozapad do grada Setakaṇṇika, na zapad do sela Thūṇa, a njena severna granica bila je obeležena planinom Usīraddhađa (Vin.I,196). Malo ovih mesta je moguće danas identifikovati, ali je izvesno da Srednja zemlja odgovara današnjim indijskim saveznim državama Utar Pradeš i Bihar, kao i nižim delovima Nepala. Buda je smatrao da je velika prednost bila roditi se u Srednjoj zemlji, što je verovatno i bilo tačno za ono vreme, pošto je bila središte nove civilizacije koja je nastajala na ovom potkontinentu (A. IV, 225). Budinih 45 godina putovanja i lutanja vodilo ga je kroz područje koje obuhvata oko 235.000 kvadratnih kilometara, što ga čini religijskim učiteljem koji se kretao na najvećem prostoru. Nasuprot ovome, područje na kojem je recimo Isus podučavao prostiralo se na oko 900 kvadratnih kilometara. Najistočnija tačka do koje je Buda stigao, a moguće ju je danas identifikovati, jeste Kankđol (Kađaṅgala, A.V,54) 18 kilometara južno od Rađmahala, a najzapadnije mesto je Mathura, 135 kilometara južno od Delhija. Ta dva mesta razdvaja skoro 1000 kilometara. Popularne legende na Šri Lanki i Tajlandu kažu da je Buda posetio i ove dve zemlje, a nepalski budisti veruju da je stigao i do doline oko Katmandua. U Tipiṭaki se tako nešto uopšte ne pominje i nema bilo kakvih dokaza da je Buda ikada putovao izvan Srednje zemlje. |
|||