|
Planina Meru, poznata i kao Mahāmeru, Sineru, Neru i Kelāsa, jeste planina koja se često pominje u Tipiṭaki i danas se smatra da je to Mont Kailash u zapadnom delu Himalaya (A.I,227;
Ja.I,321; III,210). Tibetanci je zovu Khang Rinpoche. Komentar Kanona kaže da je planina povijena nalik "gavranovom kljunu", što je jasno ukazivanje na njen neuobičajeni zakrivljeni vrh u obliku piramide. U geografiji stare Indije, za planinu Meru se verovalo da je tačka na kojoj se ukrštaju četiri kontinenta, da je to najviša planina na svetu i, u skladu sa kasnijom kosmologijom, mesto de borave bogovi. Ponekad se kaže da je planina "sveta" za budiste, hinduiste i đaine, ali takvu tvrdnju treba korigovati barem što se tiče ranog budizma. I dok su prvi budisti veličali Meru zbog veličine, veličanstvenosti i lepote, oni nisu verovali da planina kao takva ima neke duhovne moći. Prema Budi, odlazak na "svete" planine, drveće ili hramove ne može pružiti istinsku duhovnu snagu (Dhp.188-92). Međutim, u Tipiṭaki, kvaliteti
Meru se ponekad izjednačavaju sa najvišim duhovnim vrednostima. Dostići prosvetljenje se metaforički opisuje kao "doticanje vrha velike Neru" (M.I,338). Nepomerljivost i spokojstvo planine se takođe smatraju osobinama koje vredi podražavati.
Međutim, druge osobine ove planine su smatrane manje vrednim divljenja. Legenda kaže da je ona blistala zlatnom svetlošću, zbog koje su sve životinje koje su na njoj živele, plemenite i neplemenite, izgledale iste. Drugim rečima, nedostajala joj je moć razlikovanja (avisesakara) i to između korisnog i štetnog, dobrog i lošeg, ispravnog i pogrešnog (Ja,III,247; V,425).
U savremenom zapadnom društvu postoji velika rezerva da se izrazi neslaganje sa nekim verovanjem, makoliko ono bilo nerealno, ili sa nekim ponašanjem, makoliko ono bilo nemoralno. Kada se mišljenja o takvim stvarima iznose olako ili sa predubeđenjima, kada su ona način da izbegnemo da pogledamo na sebe i kada vode do taštine i gordosti, tada je takvo oklevanje sasvim opravdano. Ali ako imamo filozofske ideale ili etičke vrednosti, da bismo živeli u skladu sa njima potrebno je da posedujemo sposobnost razlikovanja, da prosuđujemo na osnovu činjenica i odabiramo jednu ideju ili put delovanja, a odbacimo neki drugi. To je i način na koji se mudrost
razvija. |
|
|
