LEK

Lek (bhesađđa) je supstanca ubrizgana ili uneta oralno kako bi se izlečila bolest. Stara indijska farmakologija bila je zasnovana na ideji da se lekovi mogu grupisati prema ukusu (rasa), svom postdigestivnom efektu (vipāka), potentnosti (vīrya) i specifičnom dejstvu (parabhāva). Buda je dobro poznavao lekove i meleme, kao i način njihove upotrebe. U Vinayi je preporučivao razne vrste lekova i klasifikovao ih kao kreme, korenje, one koji stežu, smeše, listove, voće, bobice, soli i ulja (Vin.I,198-250). Za neke od lekova koje je prepisivao i savremena medicina je potvrdila terapeutsko dejstvo. Jednom kada je Buda patio od poremećaja u ravnoteži telesnih sokova, njegov lekar Đīvaka prepisao mu je masažu i inhaliranje mirisom vodenih ljiljana (Vin.I,279).

Ono što je lek za zdravlje, to je Dhamma za sreću i slobodu, te otuda ne čudi da se Dhamma često upoređuje sa moćnim lekom za oporavak: "Buda je poput veštog lekara, po tome što je sposoban da izleči od nečistoća uma. Dhamma je poput dobro odabranog leka, a Sangha, potpuno oslobođena ti nečistoća, nalik bolesniku koji se potpuno oporavio zahvaljujući leku" (Pj.I,21). Videti Lečenje.