OBROK, BUDIN POSLEDNJI

Deo budističkog kanona, Dīgha nikāya beleži da je pre nego što je umro, Buda pojeo obrok koji mu je dao kovač po imenu Ćunda. Taj obrok se sastojao od jela koje se zvalo sūkara maddava, što se može prevesti kao "svinjska poslastica" (D.II,127). Mnogo se spekulisalo od čega se tačno sastojalo to jelo. Mnogo je mastila potrošeno na rasprave od čega se zapravo ono sastojalo. Neki kažu da je to bilo jelo sa svinjskim mesom, što je sasvim moguće, posto Buda nije bio vegetarijanac, niti je zagovarao vegetarijanstvo. Jedna od bizarnijih teorija, a koja je dobila širu podršku, jeste da se radi o jednoj vrsti gljive zvane tartuf. Rani evropski proučavaoci budizma teoretizirali su da pošto se u Francuskoj koriste istrenirane svinje za nalaženje tartufa, „svinjska poslastica“ mora biti jelo sa tom gljivom. Ova teorija zasniva se na pogrešnoj pretpostavci da ono što važi za Francusku mora važiti i za staru Indiju. A zapravo tartufi ne rastu u Indiji i korišćenje istreniranih svinja je čak i u Francuskoj novija praksa. Otuda je teorija da je poslednji Budin obrok sastojao od pečurki ili konkretno tartufa, bez osnova. Sve što možemo da kažemo o sūkara maddava jeste da je to neka vrsta jela čiji je sastav davno zaboravljen.

Pominjanje sūkara maddave u vezi sa Budinom smrću je takodje neke loše informisane ljude navelo da veruju da je Buda umro od zatrovane hrane ili da je on sam bio otrovan. U poslednjim mesecima života Buda je patio od bolesti zbog koje su ga „razdirali jaki bolovi. Ali ih je Blaženi podnosio sabran, jasno razumevajući i bez pritužbi“ (D.II,99). Imao je osamdeset godina, što je neuobičajeno dug život za ono doba i Ananda ga je u tom periodu opisao da ima "mlohave i naborane udove, da je pogrbljen" (S.V,217). On je sam za sebe rekao da se "jos uvek može da se kreće samo kao stara kola kad ih uvežu remenjem" (D.II,100). Nakon poslednjeg obroka dobio je snažan napad „dijareje i krvarenje“ (lohita pakkhandika), što je verovatno napad bolesti od koje je već neko vreme patio, da bi krajem narednog dana preminuo. Očigledno, Buda je umro od klasičnih komplikacija koje donose iscrpljenost, bolest i starost, a ne zbog onoga što je pojeo prethodnog dana.

Sa stanovišta Dhamme, najvažnija stvar u vezi sa Budinim poslednjim satima jeste da je on još jednom demonstrirao svoju beskrajnu sposobnost saosećanja. Kad je shvatio da je kraj blizu, odmah je pomislio na Ćundu i posumnjao da bi mogao biti optužen da je uzrok njegove smrti. Kako bi to sprečio, dao je uputstvo Anandi da se vrati do Ćundinog sela i kaže mu da poslužiti nekome ko je probuđen poslednji obrok predstavlja vrlo značajan čin, koji donosi mnogo zasluga. Tako, čak i bolestan, iscrpljen i na samrti, Budina jedina misao bila je dobrobit drugih. Videti Ishrana i Kusinārā