MEDITACIJA LJUBAVI

Meditacija ljubavi (mettā bhāvanā) jeste praksa koju je Buda podučavao kako bi ohrabrio i ojačao nečiju sposobnost da bude ljubazniji, obzirniji, blaži i sa više ljubavi. Da bismo radili ovu praksu, sednemo u udoban položaj, zauzmemo mentalni stav kao pri molitvi i potom pomislimo na sebe i poželimo sebi dobro. Zatim pomislimo na osobu do koje nam je stalo, zatim prema kojoj smo neutralni, osobi koju ne volimo i na kraju na sve ljude i isto tako im poželimo dobro, svakom pojedinačno. Ako se radi sa pažnjom i tokom dužeg vremena, meditacija ljubavi postepeno razvija dublje samoprihvatanje, ojačava ljubav prema onima koje već volimo, zatim topli i sve veće interesovanje za slučajne poznanike i manje zlovolje prema one koji nam se prethodno nisu sviđali. Naravno, drugi način da ojačamo ljubav jeste da delujemo sa ljubavlju. Jedan komentar uz Đātake kaže: "Monah treba da neguje ljubav prema samo sebi i prema svim drugima, pojedinačno i zajednički. One prijateljski nastrojene treba da prožme prijateljstvom, one neprijateljski treba da prožme prijateljstvom, kao i one koji u između to dvoje. Svako pojedinačno i zajedno treba da bude prožet ljubavlju i saosećanjem, radošću i spokojstvom, a njihovo ponašanje prema njima treba da bude motivisano Brahma vihārama’ (Ja.II,61).

U vezi sa koristima od praktikovanja meditacije ljubavi Buda je rekao: "Ako se sloboda uma rođena iz ljubavi neguje i usavršava, neprekidno praktikuje, postane naše sredstvo i temelj, ako je ojačana, konsolidovana i na pravi način usmerena, to će nam doneti blagoslov na jedanaest načina. Spavamo srećni, budimo se srećni, nemamo ružne snove, dragi smo ljudima, dragi neljudskim bićima, hvale nas božanstva, zaštićeni smo od vatre, otrova i oružja, lako se koncentrišemo, lepo izgledamo, umiremo mirno i posle smrti, ako ništa, barem se preporađamo na nebu." (A.V,342). Videti Brahma vihāra.