ŽIVOTNI VEK , FAZE

Vekovima su filozofi i moralisti pokušavali da identifikuju faze kroz koje ljudsko biće hoće ili bi trebalo da prođe na svom putovanju od rođenja do smrti. U zapadnoj misli najpoznatija podela jeste verovatno Šekspirovih sedam stupnjeva života. U Indiji, pak, obično se smatralo da život ima tri faze: mladost (paṭhamavaya), srednje doba (mađđhimavaya) i starost (paććhimavaya, Ja.I,79). U hinduizmu je postepeno evoluirala ideja da je pravi put nečijeg života to da on bude prvo učenik, zatim domaćin, pa da se povuče iz svojih poslova i na kraju da bude religijski asketa.

Budistički mislioci su takođe razmišljali o ovoj temi. Buddhaghosa je identifikovao deset faza, od kojih je svaka trajala po deset godina, a koje obeležavaju čovekov život. "U vezi sa ovim dekadama, prva kod osobe koja doživi stotu se naziva nežna dekada, jer je tada još nežan, beba. Druga se naziva sportskom dekadom, jer u njoj uživa u igrama. Treća se naziva dekadom lepote, zato što njegova lepota dostiže vrhunac tokom ovog perioda. Četvrta dekada se naziva dekadom snage, jer je čovekova snaga tada na vrhuncu. Narednih deset godina nazivaju se dekadom razumevanja, zato što je čovekovo razumevanje stabilno i čak i onaj koji nije naročito mudar do tada je stekao makar nešto razumevanja. Sledećih deset godina su dekada opadanja, zato što ljubav prema igrama, lepota, snaga i razumevanje počinju da kopne. Sledi desetleće savijanja, jer leđa postaju povijena. Naredna dekada jeste dekada pogurenosti, jer se telo savije poput pluga. Pretposlednje desetleće je dekada izlapelosti, jer se sve više zaboravlja. Poslednjih deset godina je ležeća dekada jer oni koji uspeju da dožive ove godine najviše vremena provedu u krevetu" (Vis.619).

Buda je i sam izneo jednu verziju životnih faza, mada kao i sa mnogo čim  drugim, zauzima potpuno drugačiji ugao posmatranja od većine drugih mislilaca. On je govorio o četiri faze života. Prva je faza "nežne bebe, ranjive, koja leži na leđima i nekad se igra sopstvenim izmetom". On je to označio kao čovekovo početno prijatno iskustvo, iako grubo i koje će on vremenom prerasti. U narednoj fazi "do dete je starije sa buđenje svojih ćula počinje da se igra igračkama kao što su mali plugovi, vodenice od listova, klikeri, kočije i luk i strela". Takve igre u kojima uživa su, kako kaže Buda, na višem nivou, ali i njih će on na kraju prerasti. Na trećem stupnju "kada još više poraste, sa potpunim razvojem svih moći i doživljavanjem svih pet zadovoljstava čula, postaje zarobljen, ščepan, fasciniran i zavistan od objekata koje vidi očima, zvucima koje čuje ušima, mirisima koje pomiriše nosom, ukusima koje okusi jezikom i dodirima koje oseti telom" (A.V,204). U kasnijoj fazi čovek odustaje od traganja za čulnim zadovoljstvima, kreće u duhovno traganje i kroz meditaciju dostiže mir i radost (A.V,204-9). Ovo, kaže Buda, jeste "način života koji je uzvišeniji i profinjeniji od svih prethodnih" (abhikkantataro ca paṇītataro ca, A.V,209).

Budina vizija životnih faza znatno se razlikuje od onih drugih mislilaca. Većina njih naglašava fizički faktor (tj. starenje i propadanje tela), dok se Buda potpuno fokusira na psihologiju. Većina drugih vidi različite faze kao prirodne, neizbežne. U Budinoj shemi samo se za prve tri faze može reći da su prirodne. Mi možemo, učio je, sebi obezbediti put koji nas više ispunjava tako što ćemo odlučiti da raskinemo sa zovom čulne stimulacije i razvijemo um do njegovih najviših potencijala. Većina drugih verzija životnih faza okončavaju se smrću, dok Budina završava postizanjem stanja jasnoće, mira i radosti, pri čemu se na smrt ne gleda kao na neizbežni ishod.