ŽIVOT, SMISAO

Sa biološke tačke gledišta, svrha života jeste da obezbedi sve što mu treba da što duže postojanje, da se reprodukuje i da preživi. Ali šta sa svrhom života sa religijske tačke? Ako život ima jednu i to posebnu svrhu, kao što to neke religije i filozofije tvrde, tada bismo očekivali da je svako, pre ili kasnije, sam od sebe otkrije i onda ka njoj teži. A zapravo vidimo da razne religije daju životu sasvim različit i ponekad međusobno kontradiktoran smisao. Uočavamo takođe da mnogi ljudi uspevaju da prožive čitav svoj život a da se nikada čak ni ne zapitaju ili zamisle o tome ima li život neki smisao ili ne. Ovo je vrlo snažan pokazatelj da izvan biološke, život nema neku svrhu ili smisao. Sa budističke tačke, to je dobra stvar -- to znači da imamo slobodu i mogućnost da svom životu damu ono značenje koje želimo. Ako odlučimo da je akumuliranje bogatstva ili moći cilj našeg života, onda će to i postati. Ako se odlučimo za jurnjavu za zadovoljstvima, posvećenost svojoj porodici ili kontemplaciju o božanskog smislu našeg života, onda će to tako i biti. Kada god bi neki od njegovih učenika postigao prosvetljenje i postao arahat, Buda bi uvek rekao da su on ili ona "učinili ono što je trebalo učiniti" (S.III,68). Iz ovoga možemo izvesti zaključak da za Budu smisao, svrha i ispunjenje života jeste postizanje radosti i sloboda prosvetljenja.