SLOVO I DUH TEKSTOVA

Slovo (vyaṭjana) se odnosi na tačno značenje iskaza, a duh (attha) se tiče širih nijansi i implikacija koje ta slova mogu u sebi nositi. Buda je rekao da prosvetljena osoba jeste "vešta sa rečima i njihovim tumačenjem" (niruttipada kovido, Dhp.352) i da bi Dhammu trebalo da razumemo i praktikujemo "i po slovu i po duhu" (D.III,127; Vin.I,20). Razlog je to što jedino harmonični balans između ovo dvoje čini naše duhovno putovanje plodonosnim. Ako se previše fokusiramo na slovo, skloni smo da postanemo cepidlake, kruti i čak se približavamo fundamentalizmu. Ako, međutim, ne obraćamo dovoljno pažnje na slovo, može nam se desiti da mislimo kako praktikujemo duh Dhamme, a zapravo sve što radimo jeste da je samo tumačimo na način koji nama odgovara. Slovo nas orijentiše, duh prosvetljuje.

Mnogo je primera kada razdvajanje duha i slova može stvoriti probleme. Na primer, Buda je uvek cenio poštenje i savetova da uvek govorimo istinu. Međutim, moguće je reći istinu sa naročito namerom da povredimo nekoga. Neko nešto kaže i doslovno značenje toga jeste jedna stvar, ali ton glasa ili izraz lica mogu da sugerišu upravo suprotno. Izostavljajući tek jednu ili dve ključne činjenice ili podvlačeći neke druge, moguće je stvoriti potpuno drugačiju sliku događaja o kojem govorimo,a ipak postići da sve što smo rekli jeste istinito. Moguće je govoriti na dvosmislen način, tako tačno značenje rečenog nije jasno i kasnije potvrđivati ili opovrgavati ono što smo rekli u skladu sa okolnostima. Ovi primeri pokazuju da je moguće strogo se pridržavati sloba pravila morala, takođe Vinaye ili drugih vidova Dhamme, a da u isto vreme budemo okrutni, neiskreni, skloni manipulacijama i nepošteni.

Kako onda možemo izbeći ovakvu vrstu iskrivljenog pristupa Dhammi? Prva stvar koja nam može pomoći da integrišemo slovo i duh jeste da uvek svaku Budinu izjavu stavimo u kontekst čitave Dhamme. Na primer, Buda je svojevremeno propisao da monah ili monahinja koji razviju psihičke moći ne treba da ih pokazuju pred drugima. Nešto kasnije, banditi su kidnapovali dvoje dece i neki monah iskoristio je svoje psihičke moći da ih spase. Zbog toga su ga ostali monasi neumorno kritikovali zbog "kršenja pravila". Ali Buda ga je oslobodio bilo kakve krivice, jer iako je monah prekršio to konkretno pravilo, on je delovao u skladu sa duhom Dhamme, tako što je postupio iz saosećanja prema deci i njihovim roditeljima (Vin.III,67). Druga stvar koja garantuje plodonosnu integraciju slova i duha jeste ono što je Buda nazivao (M.III,38) usvajanje Puta (paṭipadaṃ yeva antaraṃ karitvā). Ukoliko se odlučimo da vežbamo ozbiljno, svim srcem i iskreno, to će nam pružiti samopouzdanje i mudrost da znamo reči i da vidimo njihovo dublje i šire značenje.