KUSINĀRĀ

Kusinārā je bila glavni grad plemena po imenu Malla. Da se radilo o malom mestu jasno je iz Ānandinog opisa: "grad kuća od pruća i blata, grad u džungli, grad u šumi" (D.II,145). Budino poslednje putovanje vodilo ga je od Vesālija do Kusināre, što je rastojanje od otprilike 190 kilometara. Vesāli je napustio posle perioda monsuna (sredina oktobra) i stigao u Kusināru tri meseca kasnije (D.II,114), što znači da je u proseku svaki dan prelazio po dva kilometra. Kako se usput na nekoliko mesta zadržavao, mada ne znamo koliko, verovatno je zapravo prelazio i više. Bilo kako bilo, ovakvo putovanje moralo je biti naporno, imajući u vidu Budine godine, zdravstveno stanje i vreme.

Kada je Buda stigao nadomak Kusināre, legao je između dva sal drveta i dao svoje poslednje uputstvo učenicima. Kaže se da je Buda umro tokom poslednje trećine noći (rattiyā paććhime yāma, D.II,147). U staroj Indiji noć se delila na tri dela - pattama, mađđhima i paććhima - počev od zalaska sunca, pa do njegovog izlaza, pri čemu je svaki deo bio iste dužine.. To bi značilo da je Buda preminuo negde između 3 izjutra i zore.

Vekovima je Kusinārā bila mesto hodočašća i u njoj su se nalazile dve stūpe, jedna je obeležavala mesto na kojem je Buda umro, a druga mesto gde je njegovo telo bilo kremirano. Tu je bilo podignuto i nekoliko hramova i manastira. Pošto je budizam bio nestao u Indiji, Kusinārā je bila zarasla u džunglu i tek je 1861. ponovo otkrivena. Otkopavanja tokom XX veka otkrila su mnoge ruševine, uključujući i dve stūpe. Videti Doṇa, Obrok i Vesākha.