| |
|
KĀLĀMA SUTTA |
 |
||
|
Kālāma sutta, tačnije nazivana Kesaputtiya sutta, jedan je od Budinih najčuvenijih i najinteresantnijih govora (A.I,187). Mnogobrojni putujući učitelji često su prolazili kroz grad Kesaputtu i promovisali svoju religiju i kritikovali sve druge. Lokalno stanovništvo sa zanimanjem ih je sve slušalo, ali su posle svih tih međusobno suprotstavljenih mišljenja i stavova na kraju postali krajnje zbunjeni. Zato, kada je jednom Buda stiga u Kesaputtu, oni ga upitaše: "Sumnjičavi smo, zbunjeni oko toga koji od tih učitelja govori istinu, a koji neistinu." A Buda im je odgovorio sledećim rečima: "Kalame, ne povodite se za onim što se prepričava, niti za tradicijom, ni za glasinama, niti za onim što piše u svetim tekstovima, niti za slutnjama, ni za aksiomima, niti za logičkim domišljanjima, niti za predrasudama o pojmu o kojem je reč, ni za onim što se po svemu čini da je tako, ni iz ubeđenja: 'Ovaj asketa je naš učitelj'. Kalame, kada se sami uverite: 'Ove stvari su dobre, ove stvari nisu sramotne, dostojne su mudraca; onome ko ih čini i praktikuje donose blagostanje i sreću', tek tada se upustite u njih i boravite u njima." Tako, umesto da iskoristi priliku i ističe sopstveno učenje, Buda je ohrabrio Kālāme da razmišljaju na način koji će im pomoći da uvide šta jeste, a šta nije pravi put znanja. A za Budu je lično iskustvo bolji vodiš ka istini nego bilo koje drugo sredstvo.
|
|||
