PROSUĐIVANJE

Doneti sud (pamāṇa ili viniććhaya) o nečemu znači izvući zaključak ili doneti odluku o nečemu. Prema Budi, ljudi prosuđuju na jedan od četiri načina - (1) prema spoljnjem izgledu (rūpappamāṇa), (2) prema mišljenju drugih (ghosappamāṇa), (3) prema ekonomskom statusu (lūkhappamāṇa) ili prema stvarnom stanju (dhammappamāṇa, A.II,71). Takođe, sudove donosimo u odnosu na dva konteksta -- kada nas pozovu da presudimo u sporu dve ili više strana ili kada prvi put sretnemo neku osobu ili je vidimo da se ponaša na određeni način. U prvom kontekstu ćemo svoj sud objaviti suprotstavljenim stranama i to će nadajmo se umiriti svaku neslogu među njima.

Sud o ljudima sa kojima dolazimo u kontakt obično donosimo u privatnosti našeg uma. Međutim, to će uticati i na način na koji o njima mislimo -- sa poštovanjem ili sa gnušanjem, poverenjem ili sumnjičavošću, sviđanjem, nesviđanjem ili ravnodušnošću. I naravno, mišljenje koje o njima formiramo na osnovu svog prosuđivanja uticaće i na to kako se prema njima ophodimo. Pošto je to tako, moramo biti vrlo oprezni kad prosuđujemo druge, pogotovo kada ih kritikujemo.

Možda bi bilo dobro pomenuti tip prosuđivanja koji se naročito tiče budista. Naima, postoji izvestan tip budista koji su vrlo zainteresovani da mozgaju o tome koju vrstu kamme je neka osoba učinila da bi se preporodila u svojim sadašnjim okolnostima ili o tome gde će se oni sami preporoditi na osnovu onoga što sada čine. Takve spekulacije u najboljem slučaju mogu biti tek nagađanje. Buda je rekao da pokušavati da precizno istražimo suptilno i kompleksno delovanje kamme može čoveka samo navesti da poludi (A.II,80). Razlog tome nije to što je delovanje kamme ambivalentno, već zato što nikada zapravo ne možemo znati šta se događa u umovima drugih ljudi, koji su im motivi, niti čak pun obim njihovog delovanja. Kada je Buda dočuo da njegov laički učenik Migasāla tvrdi kako su se nekoliko ljudi koji su nedavno umrli preporodili na određenom mestu, rekao je: "Ne presuđuj drugima, ne presuđuj drugima. Oni koji sude drugima kopaju duboku jamu za sebe" (A.III,351).

Osim mogućnosti da sud koji donosimo o drugima može biti pogrešan, kritikovanje drugih takođe može biti simptom ili podstaći uobraženost i gordost. Ono čak može biti način na koji odvlačimo pažnju od svojih slabosti i nedostataka. Pa ipak, mnogo je situacija u životu kada moramo doneti svoj sud o nekome -- je li bebisiterka prikladna da se stara o našem detetu, da li osoba koja nam traži novac u zajam zaista misli i da nam ga vrati, može li mehaničar kojem smo oterali auto na popravku to i da učini. Kako se možemo osigurati da naš sud odražava stvarnost, tako da smo u stanju da načinimo inteligentniji izbor? Buda je ponudio solidan i razuman savet: "Brza odluka ne znači i ispravna odluka. Mudra osoba gleda stvar sa obe strane, trezveno, nepristrasno, imajući u vidu istinu, mudro i bez žurbe. Takva se osoba zove pravednikom" (Dhp.256-7).

Prva stvar koju Buda ovde savetuje je ne donositi odluku brzo ili impulsivno (asāhana). Većina stvari, a i ljudi, imaju više strana i potrebno je vreme da se one do kraja otkriju. Slično tome, znanje o nečemu obično dolazi na kraju prikupljanja podataka. Otuda, s pravom se može reći da će svako prosuđivanje urađeno na brzinu verovatno biti pogrešno ili u najmanju ruku delomično. Ako stvari imaju više strana, iz toga proizlazi da mogu različito izgledati u zavisnosti iz kojeg ih ugla gledamo i zato nam je Buda savetovao da "pogledamo obe strane neke stvari" (atthaṃ anatthaṭ ca ubho niććheyya). Saslušati mišljenje obe strane u sporu, uzeti u obzir i dobre strane neke osobe, a ne samo njezine nedostatke, imati u vidu da je osoba koja je bila gruba prema nama možda imala loš dan i da inače nije takva, sve su to primeri za ovakvo ponašanje. Nije uvek lako definisati kvalitete pravičnosti (dhammena) i nepristrasnosti (sāma), ali jedan važan element za oba jeste jednakost u ophođenju. Uvek je razborito ne preuveličavati neke činjenice u odnosu na druge, uzeti u obzir sve podatke i pažljivo ih odmeriti. U Indiji Budinog vremena, kao i u mnogim drugim kulturama, terazije (tulā) korišćene su kao simbol pravične i nepristrasne odluke (Dhp.268). Kada prosuđujemo o bilo kom pitanju, lako je da nas na jednu ili drugu stranu zavedu naše želje, ono što želimo da bude istinito. Prevaranti su upravo zato i u stanju da nasamare ljude jer podstiču u njima pohlepu, znajući da pohlepa zamagljuje sposobnost rasuđivanja. Mudar čovek nastoji da svoja lična osećanja drži pod kontrolom kada prosuđuje i da ostane "pažljiv za istinu" (dhammassa gutto) tj. za činjenice.

Možda Budinom mudrom savetu možemo ovde dodati još jednu stvar, koja je istaknuta u Pāyāsi sutti (D.III,347-8). Pošto smo doneli zaključak u skladu sa svojim najboljim mogućnostima, uvek je dobro nastaviti da imamo otvoren um. Na taj način, ako kasnije iskustvo ili nove činjenice pokažu da je naš sud bio pogrešan, bićemo u stanju da ga prilagodimo. Predrasuda jeste mišljenje koje nije lako za menjanje i predrasude su uzrok mnoštvu međuljudskih i socijalnih problema.