|
|
|
ĐĪVAKA KOMĀRABHACCA |
 |
|||
 Savremeni tajlandski prikaz Đīvake |
||||
| Đīvaka
Komārabhaćća bio je Budin lični lekar i otac budističke medicine. Tradicija kaže da je bio sin prostitutke iz Rāđagahe. Posle rođenja, majka ga je stavila u kotaricu i ostavila na ivici deponije za đubre, gde ga je pronašao princ Abhaya i usvojio. Napuštenu novorođenčad bi uglavnom vrlo brzo prožderali psi i gavrani, ali pošto je još bio živ
(java) kada su ga pronašli, nazvan je Đīvaka. Drugi deo njegovog imena izveden je verovatno od kaumārabhṛtya, sanskritskog
termina za opstetriku i pedijatriju. Kada je odrastao, poslali su ga u
Takkasilu (današnju Taksilu, na severu Pakistana) gde je studirao medicinu sedam godina kod mudraca Ātreye. Po povratku u
Rājagaha brzo je stekao ugled veštog lekara i na kraju je bio postavljen za dvorskog lekara kralja Bimbisāra. Đīvaka je kasnije postao Budin učenik i lečio je i njega i druge monahe i monahinje kada je bilo potrebno. Posedovao je prekrasan mangov vrt, nedaleko od istočne kapije Rāđagahe, koji je poklonio Budi i tu se kasnije razvio veliki manastir (D.I,47). Ostaci manastira otkriveni su i iskopani 1954. godine. Buda je održao dva govora Đivaki. U prvom je naveo uslove pod kojima monasi i monahinje mogu da jedu meso, a u drugom je definisao nezaređenog sledbenika kao nekog ko je uzeo tri utočišta i ko se pridržava pet pravila morala (MN 55; AN VIII.26). Zbog svoje predanosti nezi svojih pacijenata, Buda je hvalio Đivaku kao prvog među onima koji su "omiljeni među ljudima" (A.I,26). |
||||