ĐENDŽEN

Đendžen (Jianzhen; na japanskom Ganđin) bio je kineski monah u vreme Tang dinastije, koji se spravom može smatrati pravim renesansnim čovekom. Rođen 688. u delu Kine koji je danas poznat kao pokrajina Đengsu, još kao mlad postao je monah i učio je budizam u kineskoj prestonici tokom šest godina. Tokom studija usredsredio se na Vinayu. Naredne godine ovladao je mnogim veštinama, uključujući medicinu, hortikulturu i čak arhitekturu. Dva njegova velika dostignuća tokom tog perioda bilo je osnivanje bolnice i da organizuje prepisivanje 32.000 svitaka sa svetim spisima, kako bi bili distribuirani različitim manastirima.

Godine 742. delegacija iz Japana stigla je u Kinu i Đendžena su pozvali da poseti njihovu zemlju kako bi se ponovo uspostavila ispravna procedura zaređenja za monahe i monahinje. Uprkos protestu svojih učenika i dobrotvora, Đendžen je prihvatio poziv i sledeće godine se otisnuo brodom ka Japanu. Loša navigacija i nevreme primorali su brod da se vrati u Kinu. Još tri puta je pokušavao da stigne do Japana i nije uspeo. Tokom petog pokušaja brod je usled jakih vetrova skrenuo sa kursa sve do Hainan ostrva na jugu Kine. Trebalo mu je tri godine da se kopnom vrati kući. Poteškoće na tom putovanju su bile tolike da je između ostalog dobio infekciju oka i na kraju oslepeo. Nepokoleban prethodnim neuspesima i uprkos tome što je izgubio vid, još jednom je pokušao da stigne do Japana i na kraju uspeo 753. godine. Stigao je u Naru, japansku prestonicu, gde ga je dočekao car i postavio ga za starešinu velikog Todaiđi hrama. Tokom naredne dve godine obučavao je oko 400 monaha i potom ih zamonašio u skladu sa svim pravilima. Posle ovoga, Đendžen je izgradio za sebe hram da u njemu boravi i podučava sve do smrti 763. Kod projektovanja i izgradnje tog hrama uveo je tehnike do tada nepoznate u japanskoj arhitekturi. Takođe je u Japan preneo veština uzgoja bonsaija, kao i tehniku pravljenja sira od sojinog mleka.

Ali Đendženov najveći dar Japancima bile su farmakologija i medicina. Uprkos slepilu, mogao je mnogo biljaka da identifikuje samo po mirisu, a bio je vrlo vešt u njihovom klasifikovanju i skladištenju kako bi zadržale svoja lekovita svojstva. Takođe je ispravio mnoge pogreške u starim japanskim prevodima kineskih medicinskih rasprava. Sve do kraja XIX veka na pakovanjima lekova u Japanu mogao se videti Đendženov lik. Ubrzo pošto je preminuo, njegovi učenici napravili su statuu učitelja toliko vernu da je njome na radikalan način izmenjena dalja istorija japanske skulpture. Ova statua se može i danas videti u hramu u kojem je živeo.

Đendženov uticaj i reputacija nastavljaju da žive čak i danas. On se još uvek smatra ocem japanske medicine. Godine 1973. Kina i Japan su zajednički podigli Đendženovu memorijalnu dvoranu u njegovom prvobitnom manastiru u Kini, kako bi time obeležili ponovno uspostavljanje diplomatskih odnosa. Vrlo uspešnu dramu zasnovanu na njegovom životu napisao je Inooe Yasusi, a za nju je muziku komponovao poznati japanski kompozitor Dan Ikuma. Nedavno je Đendženov život bio prikazan i u formi stripa.