ĐHĀNA

Originalno značenje reči đhāna, sanskritski dhyāna, bilo je "razmotriti" ili "promisliti", iako je već u Budino vreme dobila značenje dubokog meditativnog zadubljenja. Buda je reč đhāna koristio da označi stupnjeve koje prelazi um na putu od uobičajene prenatrpanosti do potpune jasnoće. Iako je uočio četiri takva stupnja, ne treba ih smatrati posebnim ili odvojenim. Umesto toga, jedan stupanj se utapa i transformiše u drugi, kako se različiti mentalni elementi razvijaju ili gube.

Prvi korak u dostizanju đhāne jeste istrajna i redovna meditacija do nivoa kada su pet prepreka oslabljene ili privremeno neutralisane. Na taj način nastaje stanje u kojem postoji "distanca u odnosu na čulne želje i štetna stanja uma" (vivićć’eva kāmehi vivićća akusalehi dhammehi), u kojem se misli nastavljaju (savitakkaṃ savićāraṃ), ali su mnogo redukovanije i uglavnom neutralne po sadržaju i u kojem postoje suptilna, ali primetna radost i sreća (pīti sukha). Meditant onda "obuhvata, potpuno obuhvata, ispunjava i prožima" (abhisandeti, parisandeti, paripūreti, parippharati) svoje telo tom radošću i srećom. Buda je to stanje nazvao prvom đhānom. Ako nastavimo da razvijamo ovo stanje, misli se na kraju potpuno zaustavljaju (avitakkaṃ avićaraṃ), um postaje fokusiran i bez ikakvog napora (ćetaso ekodhibhāvaṃ) i doživljavamo duboki unutrašnji mir (ađđhattaṃ sampasādanaṃ), nastavljajući da telo ispunjavamo radošću i srećom. To se naziva druga đhāna. Vremenom, radost nestaje (pītiyā ća virāga), a  spokojstvo (upekha), kristalno jasna svesnost i pažnja (sati sampađāna) postaju izraženiji i doživljavamo sreću (sukha) kakva je privilegija obično samo probuđenih. Ovo se naziva treća đhāna. U četvrtoj i poslednjoj đhāni postajemo postupno oslobođeni svakog fizičkog i psihičkog zadovoljstva i bola (sukhassa ća pahānā dukkhassa ća pahānā pubb’eva somanassa domanassānaṃ atthaṅgamā) i um biva ispražnjen od svega izuzev potpuno čistog spokojstva i svesnosti (upekhāsati pārisuddhiṃ, DN  2).

Uočljivo je da su tri glavne komponente đhāna pozitivni osećaj, svesnost i spokojstvo. Radost i sreća, koji se nastavljaju čak i pošto meditant izroni iz stanja đhāne, pomažu mu da razveže emocionalne čvorove i isceli psihičke ozlede prošlosti, te tako pojednostavljuju um i daruju duboku zadovoljenost. Svesnost omogućuje čisti, prodorni uvid u stvari, dok nas spokojstvo sprečava da se u njih upetljavamo. Meditant postaje nepomično središte koje posmatra i lagano se puni mudrošću. Videti meditacija.