KAMATA

Kamata (vaḍḍhi) jeste iznos novca plaćen za korišćenje neke druge sume novca, a koja se zove glavnica. U hrišćanskom svetu sve do XVII veka uzimanje kamate bilo je zabranjeno i sekularnim i religijskim zakonima, a još uvek je zabranjeno islamskim zakonom. Bramanizam je takođe kamatu smatrao lošom. Buda nije imao ništa da kaže o pitanju pozajmljivanja novca, ali još od najranijih vremena budistička tradicija ga nikada nije smatrala lošim samim po sebi. Budistički stav je da ako je legitimno iznajmiti nečijeg vola, veštinu ili kuću, isto bi tako trebalo da bude i sa novcem. Pozajmljivanje novca stavlja na raspolaganje kapital onima koji na drugi način ne bi mogli doći do njega i ujedno omogućuje ljudima da uvećaju svoju ušteđevinu. Pozajmljivanje novca postaje etički problematično jedino kada je kamata koja su uzima preterana, kada ona pozajmljivača pretvara zapravo u roba ili kada ga čini još siromašnijim nego što je bio pre pozajmice. U Budino vreme, čak su i deca mogla postati dužnici ako roditelji nisu mogli da otplaćuju (Thi.444). Danas su ovakve zloupotrebe zakonom zabranjene.

Međutim, iako Buda nije imao ništa protiv pozajmljivanja novca sa kamatom, on je bio savršeno svestan da imati dug (iṇa) jeste jedno nezavidno stanje. Zato je prokomentarisao da je jedna od prednosti monaha beskućnika da nema "poverioce koji stignu u zoru i viču: 'Plati, plati!' " (S.I,171). Takođe je propisao da onaj ko ima dug ne može postati monah ili monahinja, uglavnom zbog toga da ljudi ne bi koristili monašku Saṅghu kao sklonište od svojih finansijskih obaveza (Vin.I,76).

Ali kao što je dug izvor nespokojstva, tako je i nemanje novca kada nam je potreban. Način da se izbegnu oba ova problema jeste mudro upravljati svojim finansijama i voditi uravnotežen život (samaṃ jīvikaṃ). Danas mnogi ljudi ulaze u dug ne da bi zadovoljili svoje osnovne životne potrebe, već samo zato da bi sebi priuštili moderne, ali ne i neophodne stvari ili da bi nešto imali odmah, umesto da to kupe kad budu imali dovoljno novca. Buda je rekao: "I šta je to uravnotežen život? Kada neko zna koliki su mu prihodi i koliki su mu rashodi, pa ne živi rasipnički, a ni bedno; tako mu prihod nadmašuje troškove, a ne obrnuto" (AN VIII.54). Ali i pored toga, neki ljudi su u iskušenju da pozajme novac i krenu u posao, nadajući se da će popraviti svoju situaciju, iako je ona možda već savršeno prikladna i sigurna. Ako se ovo učini promišljeno i uz marljiv rad, a posao je moralno ispravan, to je sa budističke tačke sasvim legitimno i može biti izvod još većeg zadovoljstva i sreće. Buda je rekao: "Čovek koji je uzeo pozajmicu da bi razvio svoj posao i čiji je posao od tada napredovao, u stanju je da otplati svoj dug i još mu dovoljno ostaje da se oženi. On tako može pomisliti: 'Ranije sam imao dug, a sada sam ga se oslobodio i još je i meni ostalo' i onda će se obradovati i osetiti zadovoljstvo" (D.I,71). Jedan od načina na koji mali preduzetnik stvara poverenje i zato lako može naći od koga će pozajmiti novac kada mu je potreban, napominjao je Buda, jeste da kamatu plaća na vreme (A.I,117). Videti Ambicija i aspiracija i Življenje.