IDOLATRY - A Guide to Buddhism A to Z

Idolatrija (paṭimāpūjā) jeste praksa klanjanja i upućivanja molitvi statuama, pri čemu se one tretiraju kao sam Bog ili neka obožavana ličnost. Iako se statue koriste pri nekim budističkim pūjama, nijedan razuman budista ne veruje da su one sam Buda, niti se on "moli" toj statui. U VII veku kineski monah I-tsing je napisao: "Iako je Veliki učitelj dostigao nirvāṇu, njegovi kipovi još uvek postoje. I njima se iskazuje poštovanje kao da on još uvek postoji u ovom svetu". Niko ko je načinio makar i najmanji napor da razume budizam ili budističke rituale ne može poverovati da su budisti skloni idolatriji. I naravno uvek je bilo ljudi koji su ulagali takav napor da razumeju. Muslimanski spis pod naslovom Dabistan al-Madhhāhib, napisan u Indiji krajem XV veka, kaže: "Stranci u odnosu na ove dve religije (budizam i hinduizam) mogu smatrati da njihovi sledbenici kipove smatraju božanstvima, ali to svakako nije slučaj. Oni zapravo veruju da je statua samo predstava božanstva, jer božanstvo samo po sebi nema ni lik ni oblik." Britanski hrišćanin Rober Noks, koji je u XVII veku proveo dobar deo života na Šri Lankii, pisao je o stavu Sinhaleza prema statuama: "Što se tiče kipova, kažu da ih ne drže za bogove, već samo figurama koje ih samo podsećaju na njihova božanstva, te im se otuda klanjaju." Oni koji danas i dalje insistiraju na tome da budisti upražnjavaju idolatriju ili su neznalice ili svesno šire laži.

	IDOLATRIJA
	Idolatrija (paṭimāpūjā) jeste praksa klanjanja i upućivanja molitvi statuama, pri čemu se one tretiraju kao sam Bog ili neka obožavana ličnost. Iako se statue koriste pri nekim budističkim *pūjama, nijedan razuman budista ne veruje da su one sam Buda, niti se on "moli" toj statui. U VII veku kineski monah I-tsing je napisao: "Iako je Veliki učitelj dostigao nirvāṇu, njegovi kipovi još uvek postoje. I njima se iskazuje poštovanje kao da on još uvek postoji u ovom svetu". Niko ko je načinio makar i najmanji napor da razume budizam ili budističke rituale ne može poverovati da su budisti skloni idolatriji. I naravno uvek je bilo ljudi koji su ulagali takav napor da razumeju. Muslimanski spis pod naslovom Dabistan al-Madhhāhib*, napisan u Indiji krajem XV veka, kaže: "Stranci u odnosu na ove dve religije (budizam i hinduizam) mogu smatrati da njihovi sledbenici kipove smatraju božanstvima, ali to svakako nije slučaj. Oni zapravo veruju da je statua samo predstava božanstva, jer božanstvo samo po sebi nema ni lik ni oblik." Britanski hrišćanin Rober Noks, koji je u XVII veku proveo dobar deo života na Šri Lankii, pisao je o stavu Sinhaleza prema statuama: "Što se tiče kipova, kažu da ih ne drže za bogove, već samo figurama koje ih samo podsećaju na njihova božanstva, te im se otuda klanjaju." Oni koji danas i dalje insistiraju na tome da budisti upražnjavaju idolatriju ili su neznalice ili svesno šire laži.