|
Higijena
(ārogyaviđđā) jeste praksa održavanja sopstvenog tela i neposrednog okruženja čistim, kako bismo izbegli bolest.
Buda je kritikovao askete koji su smatrali da zanemarivanjem tela, bilo tako što su jeli otpatke, nisu se prali ili se šišali, može na neki način voditi do svetosti, a to je uverenje bilo veoma rašireno u staroj Indiji, baš kao što je to bio slučaj i u ranom i srednjovekovnom hrišćanstvu. Tako je rekao: "Ni lutanje nag naokolo, upletene kose, blatnjavog tela;
ni gladovanje, ni ležanje na goloj zemlji,
trljanje tela pepelom, a ni sedenje nepomično,
ništa ne pročisti onog ko sumnju prevladao nije." (Dhp.141). On je od svojih monaha i monahinja zahtevao da se redovno peru i briju bradu i glavu, kao i da svoju odeću održavaju čistom. Tako je savetovao: "I kako se prljavo telo najbolje pere? Uz pomoć četke, praška za pranje, vode i dobrim trljanjem" (A.I,207). Čak je dao savet i u vezi sa higijenom zuba: "Pet je prednosti korišćenja četkice za zube. Kojih pet? Pogled postaje sjajniji, dah postaje prijatan, sinusi se čiste, šljam i sluz se ne mešaju sa pojedenom hranom i hrana je ukusnija" (A.III,248). Videti
toaleti. |
|
Search BuddhismAtoZ.com
|
