HUMAN RIGHTS - A Guide to Buddhism A to Z

Ljudska prava su shvatanje da sa svakom osobom treba postupati na određeni način i da ona treba da ima određene stvari, samo zato što je ljudsko biće. Najosnovnija ljudska prava su pravo na život, sloboda veroispovesti, sloboda govora, sloboda mišljenja i pravo da bude jednako tretirana pred zakonom. Pojam ljudskih prava razvijao se u Evropi počev od XVIII veka do danas, a Ujedinjene nacije su 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Sam pojam je nastao na tri ideje; (1) da je institucije i zakone sačinio čovek, a ne Bog, i da se otuda mogu menjati; (2) da su svi ljudi jednaki; (3) da sva ljudska bića poseduju isti kvalitet koji zovemo dostojanstvo. Prva od ovih ideja se eksplicitno pominje u Aggaṭṭa sutti, gde Buda kritikuje ideju da je dominantni društveni sistem uspostavio Bog (D.III,92). Ona se pominje i u Đātakama, gde se kaže da ljudi imaju prava da svrgavaju nepravedne ili okrutne kraljeve. Druga od ovih ideja se takođe eksplicitno pominje u Vāseṭṭha sutti, gde Buda govori protiv sistema kasti i kaže da su "razlike među ljudima beznačajne" (Sn.594-611). Treću ideju Buda ne pominje izričito, ali se ona podrazumeva u njegovom učenju o dragocenosti života, da su sva bića vredna ljubavi i u ideji da svako u sebi nosi sposobnost da dostigne prosvetljenje. Uprkos svemu ovome, budističke civilizacije nikada nisu razvile koncept ljudskih prava, verovatno zato što su već u ranom periodu prihvatile političku teoriju hinduizma, prema kojoj se kralj smatra božanstvom. Danas, u većini tradicionalnih budističkih zemalja ljudska prava se ili nedovoljno ili vrlo slabo poštuju. Videti kasta, jeres i tolerancija.

	LJUDSKA PRAVA
	Ljudska prava su shvatanje da sa svakom osobom treba postupati na određeni način i da ona treba da ima određene stvari, samo zato što je ljudsko biće. Najosnovnija ljudska prava su pravo na život, sloboda veroispovesti, sloboda govora, sloboda mišljenja i pravo da bude jednako tretirana pred zakonom. Pojam ljudskih prava razvijao se u Evropi počev od XVIII veka do danas, a Ujedinjene nacije su 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Sam pojam je nastao na tri ideje; (1) da je institucije i zakone sačinio čovek, a ne Bog, i da se otuda mogu menjati; (2) da su svi ljudi jednaki; (3) da sva ljudska bića poseduju isti kvalitet koji zovemo dostojanstvo. Prva od ovih ideja se eksplicitno pominje u Aggaṭṭa sutti, gde Buda kritikuje ideju da je dominantni društveni sistem uspostavio Bog (D.III,92). Ona se pominje i u Đātakama, gde se kaže da ljudi imaju prava da svrgavaju nepravedne ili okrutne kraljeve. Druga od ovih ideja se takođe eksplicitno pominje u Vāseṭṭha sutti, gde Buda govori protiv sistema kasti i kaže da su "razlike među ljudima beznačajne" (Sn.594-611). Treću ideju Buda ne pominje izričito, ali se ona podrazumeva u njegovom učenju o dragocenosti života, da su sva bića vredna ljubavi i u ideji da svako u sebi nosi sposobnost da dostigne prosvetljenje. Uprkos svemu ovome, budističke civilizacije nikada nisu razvile koncept ljudskih prava, verovatno zato što su već u ranom periodu prihvatile političku teoriju hinduizma, prema kojoj se kralj smatra božanstvom. Danas, u većini tradicionalnih budističkih zemalja ljudska prava se ili nedovoljno ili vrlo slabo poštuju. Videti kasta, jeres i tolerancija.		Search BuddhismAtoZ.com