|
Čim pokušamo da vežbamo sabranost pažnje na dah
ili neki drugi tip meditacije, ubrzo počinjemo da uočavamo pojavu raznih misli. Buda je takve misli i emocije klasifikovao u pet grupa: čulna želja (kāmmaććhanda), zlovolja (vyāpāda),
tromost i pospanost uma (thīna middha), uznemirenost i briga (uddhaćća kukkućća) i stalna sumnja (vićikiććhā). Ovih pet prepreka ne samo da ugrožavaju meditaciju, oni su takođe ključni razlog mnogih psiholoških problema, te tako njihovo rešavanje može biti korisno kako za naš svakodnevni život, tako i za duhovni napredak (A.III,63). Buda je rekao da te prepreke "izazivaju slepilo, manjak vizije i uvećavaju patnju"
(S.V.111). Takođe je rekao da kada se one smanjuju, um postaje "elastičan, prilagodljiv, pogodan za vežbanje i blistav" (S.V.92), a kada ih se oslobodimo, makar i privremeno, "zadovoljstvo se rađa, iz radosti nastaje radost, kad smo radosni telo se umiruje, umireno telo rađa sreću, a um koji je srećan postaje skoncentrisan" (D.I,74). Nastanak ometajućih misli tokom meditacije može se umanjiti i u Vitakkasaṇṭhāna
sutta Buda savetuje nekoliko načina -- zamenu uznemirujuće misli nekom neutralnom, razmatranje štete koju izazivaju takve misli, ignorisanje, njihovo nasilno prekidanje itd.
(M.I,119). Međutim, prepreke se hrane našim postupcima kada ne meditiramo i otuda je najbolji način borbe protiv njih da menjamo svoj način življenja. Pridržavanje pravila morala,
prestanak traganja za sve novim čulnim stimulansima, strpljivost sa samim sobom, boravak u tišini, sve to nam može biti od pomoći. Umanjenje pet prepreka otvara put kao đhānama. Videti napredak u meditaciji. |
|
|
