HIMALAJI

Himalaji (Himāćala ili Himavanta) jesu 2500 kilometara dug planinski lanac koji čini severnu granicu indijskog potkontinenta. Ime im je izvedeno od reči hima i mālā, što znači "snežni venac" ili, prema nekima, od hima i ālaya, što znači "boravište snega". Đātake opisuju Himalaje kao "ogroman region, pet stotina yođana visokih i tri hiljade širokih" (Ja.V,415). Buda ih je nazvao Pabbatarāđa, "Gospodar planina" (S.II,137). Ubrzo posle probuđenja, rekao je da je uz pomoć svojih natprirodnih moći posetio jezero Anotatta, koje je danas identifikovano kao jezero Manasarovar u podnožju planine Kailaš (Vin.I,27). Kasnije u životu povremeno je "boravio u kolibi u regionu Himalaja", verovatno u gustom šumom pokrivenim brdima nižeg Kumaona ili Mahabharata brdima u Nepalu (S.I,116).

Himalaji su i mesto događanja većine priča iz Đātaka. U mnogim svojim prethodnim životima kao bodhisattva, Buda je napuštao svetovni život i odlazio da živi u planine ili se tamo povlačio pred kraj života (na primer Đa.I,140; 362; 371; 406; 440). On i druge askete živeli su od plodova i bobica, a često bi se zbližili sa šumskim životinjama. Kad bi se zima približila, silazili bi u ravnicu da izbegnu hladnoću, prikupili so, sirće i druge potrepštine, a onda su se sa lepšim vremenom vraćali u planine. Za Budu, veličanstveni, suncem obasjani vrhovi Himalaja bili su simbol dobrote i čistote. U Dhammapadi on kaže: "Izdaleka blistaju dobri, slično snežnim vrhovima Himalaja; rđavi, makar i blizu bili, nevidljivi su, kao i strela u noć odapeta" (Dhp.304). Videti Meru.