|
|
|
POZDRAVLJANJE |
 |
|
Kad bi ljudi došli do Bude, on bi ih uvek pozdravio dobrodošlicom (ehisāgatavādī), prijateljski (sakhila), učtivo (sammodaka), srdačno (abbhākutika) razgovetno (uttānamukha) i prvi bi progovorio (pubbabhāsī, D.I,116). U isto vreme, dok je primao pozdrave od drugih, nije suviše brinuo ima li ih uopšte i kakvi su. Pošto je neki čovek po imenu Sonadaṇḍa uzeo tri utočišta, poverio se Budi da ima određeni problem. Bio je braman i prihod mu je zavisio od poštovanja koje su drugi bramani imali prema njemu. Ako ga vide da se klanja Budi, mogao bi izgubiti poštovanje svoje okoline i ostao bi bez sredstava za život. "Dakle, ako kada uđem u salu sklopim ruke u znak pozdrava, smatraj to kao da sam ustao pred tobom. Ako pri ulazu u salu skinem turban, smatraj to kao da samti se poklonio do zemlje. Ako vozeći se kočijom stanem i sišao kako bih te pozdravio, drugi bi me kritikovali. Zato, ako prolazeći kočijom samo sagnem glavu, smatraj to kao da sam sišao i poklonio ti se do zemlje" (D.I,126). Buda nije imao nikakav problem sa Sonadaṇḍinim načinom iskazivanja poštovanja, verovatno zato što je shvatio u kakvoj je neprilici i zato što je to kako su društvene formalnosti bile obavljane njemu vrlo malo značilo.
|
||
Pozdravljanje je nešto rečeno ili učinjeno pri susretu sa nekom osobom. U staroj Indiji postojalo je nekoliko formi pozdrava iz poštovanja ili učtivosti. Najčešći je bio da se pogne glava (paṇāma) i ruke sklope kao pri molitvi (aṭjalī, D.I,118; M.I,168). Ponekad bi se pri tome razmenile učtive reči ili pitanja o zdravlju (D.I,52; A.I,66).
U većini budističkih zemalja ovo je ostala najčešća forma pozdrava među ljudima. Nātyaśāstra kaže da postoje tri forme ovakvog pozdrava: šake podignute u visinu čela, u visinu lica i u visinu grudi i oni se, upravo tim redom, koriste pri pozdravljanju bogova, učitelja i prijatelja. Da bi se izrazilo više poštovanja i glava se savija, ruke su u položaju za molitvu, a onda se klekne na oba kolena (Thi.109). Ne znači nužno više poštovanja, ali je složeniji pozdrav ako se klekne, a zatim položi glava kraj nogu onog ko se pozdravlja (A.I,146). Najsloženija vrsta pozdrava jeste leći potrbuške na tlo i poljubiti stopalo onoga ko se pozdravlja
(M.II,120; S.I,178). To se zvalo "leći ničice poput štapa"
(daṇḍapaṇāma).