POL

Pol (liṅga) je obeležje koje bića deli na muška i ženska (S.V,204). Buda je opisao da se pol karakteriše muškim (purisindriya) ili ženskim (itthindriya) mislima, zanimanjima, odećom, interesovanjima, željama, glasom, izgledom, mirisom itd. (A.IV,57). Iz ovoga je očigledno da je on pol video kao kombinaciju materijalnih i psiholoških, urođenih i stečenih faktora. To znači da, dok su polovi veoma mnogo određeni svojim telom, oni imaju sposobnost da prevaziđu svoje psihološke i socijalne aspekte. Tako, što se tiče potencijala za dostizanje prosvetljenja, muškarci i žene jesu jednaki. Buda je tvrdio da su žene isto tako sposobne da postanu prosvetljene kao i muškarci (Vin.V,254): "Bilo da se radi o ženi ili o muškarcu, ko god putuje kočijom Dhamme ide sve bliže Nirvāṇi" (S.I,33). Uprkos tome, žene u tradicionalnim budističkim kulturama, kao i u mnogim drugim, dugo su bile tretirane kao inferiorne u odnosu na muškarce. Ova se diskriminacija takođe proširila na religijski život u celini i na monaški život posebno. Na taj način tradicionalne budističke kulture su ignorisale Budin visoki ideal da duhovno traganje treba da bude otvoreno za sve, bez obzira na socijalni status, rasu ili pol. Sa druge strane, budističke kulture nikada nisu podvrgavale žene pokrivanju čadorom, obrezivanju, prisilnom udovištvu ili očekivale da se udovica pri spaljivanju umrlog muža i sama baci živa u vatru kao u hinduizmu itd.

Budistički tekstovi povremeno pominju hermafrodite (paṇḍaka), ljude koji su rođeni i sa muškim i sa ženskim genitalijama (A.III,128). Hermafroditizam ne čini poseban pol, jer je reč o retkom endokrinom deformitetu, a ne stanju koje se prirodno dešava. Hermafroditizam ne treba brkati sa homoseksualizmom, koji ima više veze sa sklonostima, nego sa biologijom.