FRANJA ASIŠKI

Franja Asiški (1182-1226) rođen je u Italiji u imućnoj porodici i tokom dobrog dela svoje mladosti vodio je sasvim običan i bezbrižan život. Onda se 1202. našao u zatvoru na nekoliko meseci i posle izlaska se teško razboleo. Razočaran svojim životom, okrenuo se molitvama, da bi se četiri godine kasnije javno odrekao svoje porodice i njezinog imetka, na zaprepašćenje svoga oca. Posle toga, Franja je živeo kao isposnik i dobar deo svog vremena provodio pomažući siromašnima. Postepeno je počeo da privlači učenike i na kraju osnovao i monaški red nazvan red male braće, a još kasnije i ženski red nazvan "klarise". Međutim, Franja nije bio dobar organizator i vremenom je svakodnevno upravljanje redom prepustio drugima, a sam se vratio životu kontemplacije u tišini. Tokom tog perioda počele su da se na njegovom telu pojavljuju neobične rane, slične onim Isusovim. Franja je umro 1226. i dve godine kasnije katolička crkva ga je proglasila za sveca.

Za budiste, sveti Franja je najprivlačniji od svih hrišćanskih svetaca. Na više načina je njegov život sličan Budinom. Njegovi postupci i učenje izrazili su ono najbolje iz Isusovog jevanđelja ljubavi, blagosti, opraštanja, jednostavnosti i nevezivanja, ali bez dogmatizma i strogosti. Bio je takođe naročito blag prema životinjama, a to je nešto što do tada nije postojalo u hrišćanstvu. Da je Franja bio jedan od njegovih učenika, Buda bi ga hvalio kao primernog monaha. Međutim, njih dvojica su se i razlikovala. Franja nije bio spretan u praktičnim stvarima, dok je Buda pokazivao veliku moć procenjivanja i praktičnosti u većini stvari koje je radio. Franjina privrženost jednostavnosti proširivala se i na intelektualne stvari; bio je bezazlen, poverljiv i prostodušan na najbolji mogući način. Buda je, sa druge strane, bio promišljen, pun znanja i intelektualno rigorozan. Franja je imao sve one drage osobine deteta; Buda, pak, najbolje atribute odraslog čoveka.

Životi, učenje i lični primer Bude i svetog Franje su važni danas po tome što mogu da posluže kao most razumevanja između budista i hrišćana.