HRANA

Hrana (āhāra ili anna) je hranljiva materija koju prerađuje organizam, kako bi ublažio bolove gladi i održao telo. U staroj Indiji hrana je bila klasifikovana kao čvrsta i meka (S.I,162) i mogla se konzumirati tako što bila jedena, pijena, žvakana i sisana (Pj.I,207). Za razliku od nekih drugih religija, Buda nije propovedao koncept čiste ili nečiste hrane, te tako budisti nemaju tabue vezane za hranu, iako postoje izvesne restrikcije za monahe i monahinje, ali samo iz čisto praktičnih razloga. Međutim, on jeste hvalio umerenost u jedenju (Sn.707) i ohrabrivao je kod monaha i monahinja. Zbog toga i zbog zdravlja, uveo je pravilo da ne jedu posle podneva: "Ne jedem popodne i tako sam slobodan od bolesti i bolova, uživam u zdravlju, snazi i lakoći" (M.I,473). Iako je i sam jeo vrlo malo, ponekad i ostatke, kada bi bio pozvan u dom imućne osobe na ručak, jeo bi "ukusan pirinač sa velikim brojem sosova i karija" (M.II,7).

Budizam smatra da ljubav može skoro svemu da doda novu dimenziju, čak i hrani; njenom pripremanju, deljenju sa drugima ili čak i jedenju. U komentaru za Đātake se kaže: "Nijedna hrana nije ukusnija od one koju nam daje dragi prijatelj. Čak i najveća poslastica načinjena bez ljubavi nije tako ukusna kao obična kaša poslužena sa ljubavlju" (J.III,142). Buda je isto to istakao kada je rekao: "Ukusno ili bezukusno, malo ili mnogo, moguće je pojesti sve što je načinjeno s ljubavlju. Zaista, ljubav je najbolji ukus" (Ja.III,145).

Buda je učenicima savetovao da recituju ove reči kao podsećanje pre jela: "Ješćemo umereno. Mudro promišljajući, nećemo jeste radi razonode, radi zabave ili fizičke privlačnosti, već jedino radi opstanka i održavanja ovoga tela, radi olakšavanja neugode gladi, radi pomoći u svetačkom životu i sa mišlju: 'Okončaću stare želje i neću stvoriti nove i tako ću biti zdrav, sačuvan od prekora i živeti mirno' " (M.I,273). Buda je rekao da kada gladnome dajete hranu, time mu dajete ne samo nešto materijalno, već i sve drugo što ta hrana obezbeđuje -- život, lepotu, zadovoljstvo, snagu i razum (A.III,42). Budistički ep Maṇimegala kaže: "Glad upropaštava dobro rođenje i uništava plemenitost; ona uništava ljubav učenih za njihovu učenost, iako su prethodno mislili da je to najvrednija stvar u životu. Glad uklanja obzire i odnosi lepotu tela; ona nagoni muškarce da zajedno sa svojim ženama obijaju pragove tuđih kuća. Takva je priroda gladi, izvor žudnji, i oni koji doprinose da se ona umanji ne mogu se dovoljno nahvaliti. Hrana data onima koji već imaju dovoljno je uglavnom bačena, ali hrana data gladnima jeste prava velikodušnost. Oni koji to čine napredovaće u ovom svetu, jer time što daju hranu oni daju život". Videti Ishrana i Vegetarijanstvo.