GLADOVANJE

Gladovanje (upavasa ili anasana) jeste uzdržavanje od uzimanja hrane tokom odredenog perioda. Gladovanje se praktikuje iz religijskih, zdravstvenih ili terapeutskih razloga. Svojevremeno su ga Mahatma Gandi i zatvoreni pripadnici IRA koristili i u politicke svrhe. Naucna istraživanja su pokazala da redovna kraca gladovanja mogu biti dobra za zdravlje, premda duža gladovanja (više od tri dana) mogu biti opasna. Od onih koji se pripremaju za odredene medicinske procedure se cesto traži da se uzdrže od uzimanja hrane. Razne forme gladovanja praktikuju su u vecini religija. Ðaini imaju nekoliko vrsta gladovanja, ukljucujuci i ono koje se naziva santhana, gladovanje do smrti. Muslimani bi trebalo da se uzdržavaju od bilo kakvih pica i hrane izmedu zore i veceri tokom meseca ramazana. Gladovanje se cesto pominje i u Bibliji (Na primer Dela 14,23; Luka 2,37; Matej 6,16 itd), a Isus je jednom gladovao 40 dana (Matej 4,2). Gladovanje, cak ekstremno gladovanje, cinilo je deo samo-mucenja (attakilamathana yoga) kakvo su praktikovali askete u Budino vreme. Tokom šest godina Buda (tacnije Bodhisattva) je ucio od drugih ucitelja i eksperimentisao sa raznim asketskim vežbama, medu kojima su bila i dugotrajna gladovanja. Neka do njih opisao je u Mahasihanada sutti, ukljucujuci uzimanje hrane tek jednom u sedam dana ili samo jedan kola plod na dan (M.I,78). Kola je plod Zizyphus jujube, koji ima sasvim ogranicenu nutritivnu vrednost (videti sliku). Kao posledica ovakvog i drugih gladovanja Budino telo je postalo izuzetno mršavo. "I tako cineci, telo mi postade poput kostura. Zato što sam jeo tako malo udovi mi postadoše poput stabljika vinove loze ili bambusa. Zato što sam jeo tako malo rebra su mu štrcala poput krovnih greda na polurazrušenom ambaru. Zato što sam jeo tako malo oci mi upadoše duboko u ocne duplje, nalik odblesku vode u dubokom izvoru. Zato što sam jeo tako malo koža na stomaku mi se prilepila za kicmu. I ako bih dodirnuo stomak, osetio bih i kicmu, a ako bih dodirnuo kicmu osetio bih i svoju kožu na stomaku." (Maha-Saccaka sutta, MN 36)

Nema zabeleženih tragova da je Buda posle probudenja gladovao ili da je to bilo kome preporucivao. Od monaha i monahinja se ocekivalo da se uzdržavaju od hrane u vremenu od podneva do sutra ujutro, što je zaista kratak period da bi se mogao nazvati gladovanjem. Takode, tokom tog vremena dopušteno im je da uzimaju vocne sokove i caj. Mleko je medutim zabranjeno tokom tog perioda, ali iz nekih nerazumljivih razloga tajlandski monasi ignorišu cinjenicu da se tvrdi sir pravi od mleka i jedu ga uvece. Vinaya takode propisuje da monasi i monahinje mogu da jedu med, šecer, ulje i ghee tokom veceri, ukoliko su bolesni (Vin.III,51). Šrilankanski monasi koji ucestvuju u celonocnom recitovanju takode koriste mešavinu ove cetiri namirnice. Ta mešavina se naziva catumadhura. Nezaredeni koji poštuju uposatha dan takode ce se uzdržati od hrane od podneva do jutra sutradan. Budina preporuka monasima i monahinjama d ane jedu nocu cini se da je bila motivisana jedino zdravstvenim razlozima. Tak oje rekao: "Ja ne jedem uvece i tako sam osloboden bolesti i neugode, uživam u zdravlju, snazi i lakoci" (Kitagiri sutta, MN 70).

Dugotrajna gladovanja kakva preporucuju odredeni "iscelitelji" nisu dobra za zdravlje i isto tako idu nasuprot Budine ideje srednjeg puta (maddhima patipada) i izbegavanja ekstrema. Ašvagoša u svom delu Saundarananda-kavya daje ovaj razuman savet u vezi sa jelom: "Radi svoje meditacije i dobrog zdravlja, budi umeren u jelu. Previše hrane u stomaku sprecava disanje, izaziva tromost i pospanost, oduzima energiju. Premalo hrane lišava telo njegove supstance, lepe boje, upotrebljivosti i snage."