EPITET

Epitet (pariyāya ili vevacana) jeste reč ili fraza koja savršeno opisuje karakteristike ili suštinu nečega. Postoje četiri stiha koja se mogu okarakterisati kao epiteti Budinog učenja. To su: "Izbegavaj zlo, razvijaj u sebi dobro i pročisti svoj um; to je učenje svih Buda" (Dhp. 183). "Ne vređati, ne povređivati, živeti prema Patimokkhi, živeti u samoći i vežbati um; to je učenje svih Buda" (Dhp.185). "Predvidevši opasnost u sukobu i harmoniju u miru, boravi u jedinstvu i ljubavi; to je učenje svih Buda" (Cp.3,15,13). "Ljubav treba razvijati prema sebi i prema drugima, sve treba prožeti ljubavlju; to je učenje svih Buda" (Mil. 394).

Dve stvari odmah padaju u oči u ovim epitetima. Prva da se u budizmu ne radi prvenstveno o prirodi naših verovanja, već o kvalitetu našeg srca. Druga je važnost koju budizam pridaje pročišćenju uma i manifestovanju različitih izraza ljubavi. Budista nije neko ko "veruje" u Budu. On ili ona je neko ko je blag pri govoru (sakhila), ko nastoji da razvija mir (samagga) i harmoniju (avivāda) unutra zajednice u kojoj živi, ko razvija ljubav (mettabhāvanā) u svom srcu i prožima svakoga, uključujući i sebe, tom ljubavlju (mettacittena pharitabbaṃ). Videti vera.