SLONOVI

Azijski slon (hatthī, gaja ili nāga) jeste velika kopnena životinja debele sive kože, velikih ušiju i izduženog nosa koji služi za hvatanja, a naziva se surla. Bilo bi pogrešno da je slon "sveta" životinja u budizmu, u smislu da se veruje kako to stvorenje ima bilo kakav poseban duhovni ili sveti značaj. Međutim, stari budisti uočili su i bili vrlo impresionirani činjenicom da ljudi mogu da izvežbaju slonove, iako su nekoliko manja stvorenja, i to zahvaljujući svojoj veštini, strpljenju i inteligenciji. Shodno tome, na više mesta u Tipiṭaki, Buda i drugi prosvetljeni ljudi se često porede sa slonovima. Kada je Doṇa ugledao Budu kako sedi u podnožju drveta, on mu je izgledao "prekrasan, uliva poverenje, obuzdanih čula i spokojnog uma, potpuno sabran i ukroćen poput ukroćenog, pažljivog, savršeno istreniranog slona" (A.II,36). Buda nikada nije gledao preko ramena kad je želeo da pogleda iza sebe, već bi se ceo okrenuo, upravo onako kako to čine slonovi. To se zvalo "slonovim pogledom" (D.II,122). U jednom nezaboravnoj poemi u Kanonu Budine vrline se porede sa različitim delovima plemenitog i veličanstvenog slona. "Blagost i bezopasnost su njegove prednje noge; jednostavnost i celibat su njegove zadnje noge. Vera je njegov trup, spokojstvo njegove bele kljove, svesnost vrat, a mudrost njegova glava... Dhamma mu je stomak, a samoća rep. Meditirajući, fokusiran na udah i izdah, savršeno sabran, taj moćni son hoda, stoji i sedi sa pažnjom, on je savršeno uvežban i potpuno usavršen" (A.III,346-7).

Buda je gajio posebne simpatije za slonove, sudeći barem kako ih je često pominjao. Čini se da ga je impresionirala njihova inteligencija, oprezni, odmereni pokreti i naročito sklonost mužjaka da žive sami u džungli. Tako je rekao: "To je ono to um povezuje sa umom, Savršenoga i slona, sa kljovama dugim popur rude na kočiji: obojica se ushićuju u šumskoj osami boraveći." (Ud.42). Na izvestan način, Buda ih je čak smatrao boljima od ljudi. Krotitelj slonova Pessa jednom mu reče: "Ljudi su komplikovani, a životinje su jednostavne. Kada krotim slona, iako pokazuje tvrdoglavost, plahovitost i lukavstvo, ja mogu da ga ukrotim za vreme koje je potrebno da neko ode do Kampe i vrati se. Ali naši sluge, glasnici i najamnici, oni kažu jednu stvar, urade drugo, a misle nešto sasvim treće." Buda se složio sa Pessinim mišljenjem (M.I,340). Možda je Budina najlepša i najpoznatija parabola upravo ona o slepcima i slonu (Ud.68-9).