Albert
Ajnštajn (1879-1955), čuveni nemačko-američki fizičar, priznat je kao jedan od najvećih i najuticajnijih umova u istoriji. Iako je rođen u jevrejskoj porodici, Ajnštajn je bio sekularist čitav svoj život. No, iako ga konvencionalna religija nije mnogo zanimala, on je bio duboko duhovan čovek, zainteresovan za ljudsku prirodu i sudbinu. Naročito je u sebi gajio divljenje prema budizmu. U jednom od svojih eseja je napisao: "Čovek oseća ništavilo ljudskih želja i težnji, kao i uzvišenost i čaroban poredak koji se otkriva kako u prirodi, tako i u misaonom svetu. On na individualnu egzistenciju gleda kao na neku vrstu zatvora i želi da doživi ovaj univerzum kao jednu smislenu celinu. Počeci jednog takvog kosmičkog religijskog osećanja javljaju se već na ranom stupnju razvoja -- na primer, u mnogim psalmima Davidovim i kod nekih od proroka. Ali budizam sadrži mnogo snažnije njegove elemente." Kasnije, u svojim detaljnijim osvrtima na religiju, Ajnštajn ponovo govori o budističkom učenju: "Religija budućnosti biće kosmička religija. Ona bi trebalo da prevaziđe individualnog Boga i izbegne dogme i teologiju. Obuhvatajući i prirodno i duhovno, ona bi trebalo da se zasniva na religijskom osećanju koji se javlja iz doživljavanja svih stvari, prirodnih i duhovnih, kao jedne smislene celine. Budizam odgovara ovakvom opisu... Ako postoji religija koja može da se nosi sa potrebama savremene nauke, onda je to budizam".
e/EinsteinAlbert.html by HTTrack Website Copier/3.x [XR&CO'2007], Wed, 05 Nov 2008 18:39:58 GMT -->
Albert
Ajnštajn (1879-1955), čuveni nemačko-američki fizičar, priznat je kao jedan od najvećih i najuticajnijih umova u istoriji. Iako je rođen u jevrejskoj porodici, Ajnštajn je bio sekularist čitav svoj život. No, iako ga konvencionalna religija nije mnogo zanimala, on je bio duboko duhovan čovek, zainteresovan za ljudsku prirodu i sudbinu. Naročito je u sebi gajio divljenje prema budizmu. U jednom od svojih eseja je napisao: "Čovek oseća ništavilo ljudskih želja i težnji, kao i uzvišenost i čaroban poredak koji se otkriva kako u prirodi, tako i u misaonom svetu. On na individualnu egzistenciju gleda kao na neku vrstu zatvora i želi da doživi ovaj univerzum kao jednu smislenu celinu. Počeci jednog takvog kosmičkog religijskog osećanja javljaju se već na ranom stupnju razvoja -- na primer, u mnogim psalmima Davidovim i kod nekih od proroka. Ali budizam sadrži mnogo snažnije njegove elemente." Kasnije, u svojim detaljnijim osvrtima na religiju, Ajnštajn ponovo govori o budističkom učenju: "Religija budućnosti biće kosmička religija. Ona bi trebalo da prevaziđe individualnog Boga i izbegne dogme i teologiju. Obuhvatajući i prirodno i duhovno, ona bi trebalo da se zasniva na religijskom osećanju koji se javlja iz doživljavanja svih stvari, prirodnih i duhovnih, kao jedne smislene celine. Budizam odgovara ovakvom opisu... Ako postoji religija koja može da se nosi sa potrebama savremene nauke, onda je to budizam".