NAPOR, ISPRAVAN

Ispravan napor (sammā vāyāma) jeste šesti korak na budističkom plemenitom osmostrukom putu. Napor jeste katalizator koji doprinosi da nastanu i ostali elementi Puta i potom ih osnažuje. Tako, na primer, iako svi imamo potencijal za svesnost, možda je nikada nećemo praktikovati, sve dok ne čujemo o tome i shvatimo njezinu vrednost i korist. Možda ćemo potom uložiti napor da budemo svesni svojih postupaka. Kada to postanemo, barem na kratko, možda ćemo pokušati da ojačamo taj kvalitet i produbimo svoju svesnost. Napor, odlučnost i istrajnost su ključni u na svakom koraku ovog procesa. Buda je ispravan napor ovako definisao: "A šta je to ispravan napor? Stvaramo želju da sprečimo nastanak onih nepovoljnih mentalnih stanja koja još nisu nastala, želju da napustimo ona nepovoljna stanja koja su već nastala, želju da razvijamo povoljna stanja koja još nisu nastala i želju da negujemo i dalje razvijamo ona povoljna mentalna stanja koja su već nastala. Ulažemo napor, ispoljavamo energičnost, fokusiramo i usmeravamo um ka tim ciljevima" (D.II,131). Međutim, Buda je uvek ukazivao na to da puko stezanje zuba i naprezanje može nekada biti i kontraproduktivno. Napor jeste ulaganje energije, ali ispravan napor je nešto suptilnije i nijansiranije od toga. Zapravo, ispravan napor je pomalo kao veslanje u čamcu. Usmeravati čamac onamo kuda želimo nije samo stvar povlačenja vesala. Prvo njih treba da povlačimo sinhronizovano. Kada veslamo uzvodno, onda moramo zaista jako da povučemo, a kada idemo nizvodno možda ne moramo uopšte da povlačimo vesla. Da bismo skrenuli udesno, možda je potrebno da povučemo samo levo veslo, a na drugom mestu samo levo. Dakle, da bi bio "ispravan", napor mora biti izbalansiran u odnosu na druge elemente , njegov intenzitet prilagođen okolnostima i moramo da znamo kada da popustimo i omogućimo da se stvari odvijaju prirodno. Kao što Buda reče, ako se suviše naprežeš, postaješ uznemiren, a ako se ne trudiš dovoljno, stagniraš (S.I,1).