ZEMLJA

Zemlja (Paṭhavī) jeste planeta koja se okreće oko svoje ose, kruži oko sunca i održava život na svojoj površini. Buda je opisao Zemlju (DN 5; MN 90) tako da ima veliku dubinu (gambhīra), ogromne veličine (appameyya) i u obliku sfere ili diska (maṇḍala). Prebudistička religija u Indiji je Zemlju personifikovala kao boginju Paṭhavī, identičnu grčkog boginji Geji ili rimskoj Teri. Prema legendi, posle probuđenja Buda je dodirnuo zemlju i pozvao Zemlju da posvedoči o njegovoj velikoj pobedi nad mrakom neznanja. Mnoge statue Bude prikazuju ovu scenu, gde levu ruku drži položenu u krilu, a desnu na kolenu i prstima dodiruje tlo. Mada Buda nikada nije pomenuo samu Paṭhavī, on je video da Zemlja poseduje određene kvalitete koji je čine vrednog našeg poštovanja. Prema njemu, biljke od kojih zavisi sav živi svet rastu tako što crpe hranljivu "suštinu" (paṭhavīya ili paṭhavīrasa) iz zemlje (AN X.104; SN .I,134). On je takođe ukazao na međuzavisnost Zemlje i života kada je primetio da "stoka zavisi od kišnih oblaka i ljudi zavise od stoke" (Ja. IV,253). Iako izražene jednostavnim rečima, ove ideje su prethodnici Gaia hipotezi biologa Džejmsa Lavloka, koja govori o tome da Zemlju treba posmatrati kao jednu celinu sačinjenu od uzajamno tesno povezanih delova, u toj meri da je možemo smatrati živim bićem. Ako je to tako, onda je briga o prirodi i okruženju u skladu sa prvim pravilom morala.

Ali za Budu Zemlja nije samo hraniteljka života, već ima i izvesne duhovne kvalitete vredne podražavanja. Zato nas je podsticao da budemo "bistri poput jezerceta bez mulja", "nepomerljivi poput stuba pobodenog u tlo" i "oslobođeni neprijateljstva poput velike Zemlje" (paṭhavī samo no viruđđhati, Dhp. 95). Ovo znači da se Buda najviše divio naizgled blagoj, strpljivoj trpeljivosti Zemlje. Drugom prilikom je rekao sinu Rāhuli: "Baš kao što ljudi bacaju čiste ili prljave stvari... na Zemlju i ona se nikada ne oseća ozlojeđenom, poniženom ili zgađenom, na isti način razvijaj meditaciju poput Zemlje i tada prijatni ili neprijatni utisci neće ući u tvoj um i u njemu ostati" (MN 62). Naravno, iako treba da nastojimo da nas ne uzbuđuju različiti utisci kojima smo izloženi, to ne znači da prema drugima treba da se ponašamo na način koji će ih učiniti "ozlojeđenim, poniženim ili zgađenim". I kako se odnosimo prema drugima, tako treba da se odnosimo i prema Zemlji. Videti svet.