DONA - A Guide to Buddhism A to Z

Sākye su ih želeli zato što, kako je objasnio njihov predstavnik: "Tathāgatha je bio najveći izdanak našega plemena." Predstavnik kralja Magadhe reče da njegov gospodar ima pravo na posmrtni prah zato što pripada ratničkoj kasti kao i Buda. Malle iz Kusināre, zastupajući zakonsko pravilo o devet desetina za domaćina, tvrdili su: "Tathāgatha je dostigao krajnju nirvāṇu upravo u našem gradu i mi se nećemo odreći njegovih kostiju", Sve u svemu, bilo je osam strana u ovom neobičnom sporu. U Tipiṭaki, Doṇa je prikazan kao vešti presuditelj. On se okupljenoj gomili obratio sledećim rečima: "Budino učenje ticalo se strpljenja i nije u redu da dođe do svađe oko podele ostataka ovog čoveka, najboljeg među ljudima. Ostanimo svi u zajedništvu i miru. Neka u duhu prijateljstva ostaci budu podeljeni na osam delova."

Ove reči su sve strane u sporu dozvale pameti,, te je odlučeno da sam Doṇa podeli posmrtne ostatke onako kako misli da je pravedno. Kao nagradu za obavljeni posao, njemu je pripala posuda u kojoj su ostaci bili držani i iz koje ih je odmeravao na jednake delove. Primio ju je sa zahvalnošću i najavio da će je pohraniti u posebnoj stūpi. Kada je podela bila završena na opšte zadovoljstvo, pojavio se predstavnik Moriya plemena i zatražio svoj deo ostataka. I tu je Doṇa uspeo da priskoči u pomoć, govoreći da onima koji zakasne pripada samo pepeo sa mesta za spaljivanje (D.II,164-6). Tako bi i učinjeno i tako je podignuto prvih deset budističkih stūpa. U svom delu Buddhaćarita, Aśvaghoṣa je iskoristio ovaj događaj da Doṇi pripiše dugu i dirljivu pohvalu miru, kompromisu i zdravom razumu. Tradicija kaže da je Doṇa komponovao poemu od 16.000 slogova u slavu Bude, koja je bila naslovljena Doṇagađđita, ali je danas izgubljena.

	DOṆA
	Doṇa je bio učeni i vrlo poštovani braman koji je živeo u vreme Bude. Ovo verovatno nije njegovo pravo ime, već je po njemu tek kasnije postao poznat. Pali reč doṇa znači posuda za merenje, merica. Tako se Doṇa našao u Kusināri upravo u vreme Budine smrti. Kako se vest o ovom važnom događaju brzo raširila, predstavnici nekoliko kraljevstava i klanova počeli su da pristižu u Kusināru, kako bi za sebe obezbedili deo njegovih posmrtnih ostataka.	Savremeni prikaz Doninog deljenja Budinih posmrtnih ostataka
	Sākye su ih želeli zato što, kako je objasnio njihov predstavnik: "Tathāgatha je bio najveći izdanak našega plemena." Predstavnik kralja Magadhe reče da njegov gospodar ima pravo na posmrtni prah zato što pripada ratničkoj kasti kao i Buda. Malle iz Kusināre, zastupajući zakonsko pravilo o devet desetina za domaćina, tvrdili su: "Tathāgatha je dostigao krajnju nirvāṇu upravo u našem gradu i mi se nećemo odreći njegovih kostiju", Sve u svemu, bilo je osam strana u ovom neobičnom sporu. U Tipiṭaki, Doṇa je prikazan kao vešti presuditelj. On se okupljenoj gomili obratio sledećim rečima: "Budino učenje ticalo se strpljenja i nije u redu da dođe do svađe oko podele ostataka ovog čoveka, najboljeg među ljudima. Ostanimo svi u zajedništvu i miru. Neka u duhu prijateljstva ostaci budu podeljeni na osam delova." Ove reči su sve strane u sporu dozvale pameti,, te je odlučeno da sam Doṇa podeli posmrtne ostatke onako kako misli da je pravedno. Kao nagradu za obavljeni posao, njemu je pripala posuda u kojoj su ostaci bili držani i iz koje ih je odmeravao na jednake delove. Primio ju je sa zahvalnošću i najavio da će je pohraniti u posebnoj *stūpi. Kada je podela bila završena na opšte zadovoljstvo, pojavio se predstavnik Moriya plemena i zatražio svoj deo ostataka. I tu je Doṇa uspeo da priskoči u pomoć, govoreći da onima koji zakasne pripada samo pepeo sa mesta za spaljivanje (D.II,164-6). Tako bi i učinjeno i tako je podignuto prvih deset budističkih stūpa. U svom delu Buddhaćarita, Aśvaghoṣa je iskoristio ovaj događaj da Doṇi pripiše dugu i dirljivu pohvalu miru, kompromisu i zdravom razumu. Tradicija kaže da je Doṇa komponovao poemu od 16.000 slogova u slavu Bude, koja je bila naslovljena Doṇagađđita*, ali je danas izgubljena.