|
 Lekar (bhisakka, tikiććhaka ili veđđa) jeste osoba koja je obučena i koja praktikuje medicinsku nauku. Zbog svoje brige za čovekovu sreću, Buda
je često govorio o stvarima relevantnim za lekarsku profesiju. Tako je nabrojao osam uroka bolesti (SN XXXVI.21). Sugerisao je da naš pogled na stvari i stav mogu uticati i na lečenje (AN
V.124) i tvrdio da je moguće održati psihičko zdravlje uprkos fizičkoj
bolesti (SN XXII.1). U onome što bi se moglo smatrati
budističkim pandanom Hipokratovoj zakletvi, jednom je rekao: "Onaj ko
se brine o bolesnome, spreman je za to ako poseduje pet kvaliteta.
Kojih pet? Može da pripremi lek, zna šta isceljuje i uvek
obezbeđuje to, a ne ono što stanje pogoršava, brine se za
pacijenta iz ljubavi, a ne iz želje za dobiti, ne gadi se izmeta,
mokraće, povraćanja i šlajma, a s vremena na vreme u stanju je
da poduči, nadahne, obraduje i ohrabri pacijenta govorom o Dhammi" (AN
V.124). Budino učenje dodalo je određeni etički
element medicinskoj praksi njegovog vremena.
Suśruta, otac indijske medicine,
savetovao je lekarima da ne leče pacijenta koji bi mogao umreti, kako
kasnije ne bi bili okrivljavani za tu smrt. Nasuprot ovome, Buda je
isticao da pacijente treba lečiti i paziti čak i ako su na samrti i to
iz milosrđa prema njima
(AN III.22). Buda je često bio upoređivan sa lekarem: "Buda je
nalik veštom doktoru po tome što je u stanju da leči
bolesti izazvane mentalnim nečistoćama" (Pj. I,21). Jednom je
(It. 101) čak i on sam sebe nazvao "nenadmašnim lekarem"
(anuttaro bhisakko). Budistički monasi su dugo služili kao lekari iako je to protiv pravila Vinaye. Nije poznato ko je otkrio vakcinu protiv malih boginja, ali je ovu proceduru u Kini uveo budistički monah po imenu Amṛtānanda i to u VII veku. Videti Đīvaka.
|
|
|
