Dhamma, na sanskritu dharma, jeste reč sa više značenja. Generalno, ona se koristi da označi korpus Budinog učenja. U tom smislu Dhamma je drugo od tri utočišta. Upotrebljava se takođe u značenju "istina", "stvarnost" ili "stvari kakve jesu". U kovanicama abhidhamma ili dhammānupassanā  dhamma znači "stvari" ili "objekti", naročito mentalni objekti uma, tj. misli i emocije. Još jedno često značenje dhamme jeste "pravda" ili "pravednost". Tako, u budističkoj tradiciji, dobar ili pravedan kralj se naziva Dhammarāđa. Dhamma u značenju Budinog učenja se opisuje kao nešto što je "neposredno vidljivo, vanvremeno, poziva da ga lično istražimo, vodi izvan kruga preporađanja, dostupno mudrima, kroz lično iskustvo" (MN 7) Buda je takođe rekao kako je Dhamma "divna na početku, divna u sredini i divna na kraju" (Vin. I,20) i da "dar Dhamme nadmašuje sve druge darove" (Dhp. 354). Nekoliko vekova posle Bude, kralj Ašoka je na vrlo lep način definisao etičku dimenziju Dhamme: "što manje lošeg, mnogo dobroga, blagost, velikodušnost, istinoljubivost i čistota".