DEVADATTA

Devadatta je bio sin Suddhodaninog brata Supabude i tako je bio Budin brat od strica. Njegovo ime bi se moglo prevesti kao "Božidar". Kada se Buda po prvi put posle probuđenja vratio u Kapilavatthu, nekoliko mladića iz plemena Sākya, uključujući i Devadattu, odlučili su da se zamonaše (Vin. II,182). Tokom narednih nekoliko godina Devadatta se pokazao kao dobar i marljiv monah, tako da ga na nekoliko mesta u Tipiṭaki hvale zbog dobrih osobina (Vin. II,188). Vremenom je, međutim, počeo da veruje kako se Buda suviše udaljava od tradicionalnih asketskih praksi i u tome ga je uverenju podržavao i dobar broj monaha. Sukobivši se sa Budom oko tog pitanja, Devadatta je insistirao da nekoliko praksi budu obavezne za monahe: (1) da moraju da žive isključivo u šumi, (2) da nikada ne prihvataju poziv sledbenika na ručak u njihovoj kući, već da uvek prose hranu za sebe, (3) da nose ogrtač koji je načinjen samo od odbačenih krpa, (4) da žive na otvorenom, a ne u manastirima i (5) da vegetarijanstvo bude obavezno. Buda je odbacio Devadattine zahteve, tako da se on, zajedno sa onima koji su ga podržavali, izdvojio u posebnu zajednicu. To je bila najveća kriza sa kojom je Buda morao da se suoči tokom svoje karijere učitelja duge 45 godina. U Vinayi se čak tvrdi da je Devadatta zapravo u dva navrata pokušao da ubije Budu, iako za ovo nije baš sigurno da li je istina ili tek kasniji pokušaj da se načini što je moguće gorim (Vin. II,190-94). U samoj Tipiṭaki nema više informacija o Devadatti, ali predanje kaže da su ga učenici na kraju napustili i vratili se Budi, pa je kasnije umro osramoćen i sam.