USLOVLJENI NASTANAK

Uslovljeni nastanak (paṭiććasamuppāda) jeste budističko shvatanje da (1) ništa nije "stvar po sebi", već svoje postojanje duguje drugim stvarima i da (2) stvari nastaju zahvaljujući prirodnim uzrocima, a ne nasumično ili voljom nekakvog višeg bića. Kao primer prvog shvatanja navedimo ovaj primer -- mi obično govorimo o "cvetu", ali ako, jedan po jedan, uklonimo dršku, latice, polen, prašnike, tučak itd., što su sve delovi cveta, ali ne i sam cvet, ustanovljavamo da je "cvet" nestao. Tako, reč "cvet" jeste konvencionalni naziv za zbir delova od kojeg je sačinjen, kao što je i svaki od tih delova samo zbir nekih drugih delova od kojih je i on sam načinjen. Ovo takođe važi za gradove, knjige, kompjutere, stene i ljude. Tako, prema Budi, ne postoji trajno metafizičko sopstvo, duša ili suština. Kada ovo shvatimo, taj uvid nas oslobađa žudnje za životom, kao i straha od smrti i svih negativnih emocija i postupaka koji uz njih idu. Razumevanje drugog od ova dva shvatanja zahteva da pogledamo unutra, pre nego napolje, u potrazi za rešenjem problema individualnog i socijalnog konflikta.

Buda daje najmanje tri primera uslovljenog nastanka, u jednom razlaže uzroke doživljaja patnje u nekoj individui, u drugom objašnjava korene patnje unutar socijalnog konteksta i u trećem analizira proces koji vodi ka prevazilaženju patnje i dostizanju oslobođenja. Prvi je: neznanje uslovljava nastanak mentalnih konstrukcija, mentalne konstrukcije uslovljavaju svest, svest uslovljava ime i oblik, ime i oblik uslovljavaju čula, čula uslovljavaju kontakt, kontakt uslovljava osećaj, osećaj uslovljava žudnju, žudnja uslovljava vezivanje, vezivanje uslovljava nastanak, a nastanak uslovljava preporađanje, bolest, starost i smrt (DN 15). Drugi je: konflik nastaje usled sviđanja, sviđanje nastaje usled žudnje, žudnja nastaje usled prijatnog i neprijatnog, prijatno i neprijatno nastaju usled kontakta, kontakt nastaje usled imena i oblika (Sn 862-871). Treća i najvažnija shema uslovljenog nastanka jeste: patnja uslovljava veru, vera uslovljava radost, radost uslovljava spokojstvo, spokojstvo uslovljava sreću, sreća uslovljava koncentraciju, koncentracija uslovljava otrežnjenje, otrežnjenje uslovljava smirivanje strasti, smirivanje strasti uslovljava slobodu, sloboda uslovljava znanje o uklanjanju mentalnih nečistoća (SN XII,23). Buda je rekao: "Uslovljenost nastanka ne samo da je duboka, već i izgleda duboko. Upravo zato što je ne razume, ne proniče u nju, čovečanstvo poput zamršenog klupka, gusto ispletenog ptičijeg gnezda, guste šikare, nije u stanju da se probije izvan patnje, izvan nesrećnog odredišta i saṃsāre" (DN 15).