DEBATES - A Guide to Buddhism A to Z

DEBATE

Debata (kathođđa ili vivāda) je formalna diskusija između dvojice ili više ljudi koji zastupaju suprotstavljena gledišta, a koja se događa na javnom mestu. Za razliku od starog i srednjovekovnog hrišćanstva, indijsko društvo je oduvek bilo veoma tolerantno prema religijskim pitanjima. Stavovi za i protiv različitih učenja iznošeni su tokom javnih debata i diskusija, a ostalima je ostavljano na volju da sami procene šta je za njih prihvatljivo, a šta nije. Tipiṭaka i drugi izvori nam daju dobru sliku o tome kako su te debate izgledale. Ako neko na po treći put legitimno postavljeno pitanje ne bi dao odgovor, smatralo se da je poražen (MN 35). Očekivalo se da učesnici u debati koriste priznate argumente i pridržavaju se opšteprihvaćenih procedura. Odgovarati na pitanje postavljanjem drugog pitanja, menjanje teme rasprave ili ismevanje onoga ko pita smatrale se neprimerenim. Slično tome, vikati na oponenta, upadati mu u reč ili dobacivati sa strane takođe nije bilo dozvoljeno (AN III.67; MN 95). Učitelj koji bi odbranio svoje stavove u debati zadobio bi čast i poštovanje, dok bi poraženi otišao ponižen. Imamo opis učesnika u debati koji je "ostao bez reči, oborene glave, oborenog pogleda, izgubljen, nesposoban da odgovori", dok ga publika "sa svih strana zasipa salvama izrugivanja i podsmeha" (AN III.64). Proći sa "jednim krilom odsečenim" (opakkhim karoti, A.I1,88) u debati bi moglo značiti da je učitelj izgubio svoj ugled, učenike i dobrotvore. Neodređene teologije i izmaštane teorije brzo su bile podvrgnute hladnom razumu, logičkom preispitivanju i zahtevima za dokazima. One koje su izdržale takav tekst, poput Budine Dhamme, cvetale su, a one koje nisu bile su osuđene na nestanak.

Pošto je toliko mnogo stavljano na kocku, nije ni čudo da su debate nekada postajale vrlo žučne i ponekad se završavale tučom. Moguće je da je upravo zbog toga, još na početku svoje karijere, Buda izbegavao ovakve skupove. Tako je govorio: "Neke debate odvijaju se u duhu neprijateljstva, a neke u duhu istine. U oba slučaja, mudar čovek se u njih ne upušta." (Sn 780). Kao posledica ovoga, optuživan je da nije u stanju da odbrani svoje ideje pred pažljivim analizom. Jedan mu je kritičar rekao: "Kome to asketa Gotama govori? Od koga zadobija lucidnost svoje mudrosti? Njegova mudrost uništena je životom u samoći, nije navikao na diskusije, nije dobar govornik, potpuno je bez kontakta sa stvarnošću. Kao što antilopa kruži unaokolo i drži se podalje, tako isto i asketa Gotama" (DN 25). Izgleda da se dugo Buda zadovoljavao da Dhamma govori sama za sebe. Ali kako su ljudi počinjali da traže njena dublja objašnjenja, kako je počinjala da biva kritikovana i čak pogrešno predstavljana, bio je prinuđen da učestvuje u javnim debatama i diskusijama.

Vrlo brzo Buda je zadobio reputaciju nekoga ko je u stanju da svoju filozofiju objasni na veoma lucidan način i da je vrlo rečito odbrani od kritike. Takođe je počeo da postavlja vrlo neugodna pitanja u vezi sa učenjima drugih. Toliko je bio uspešan u suprotstavljanju kritičarima i preobraćivanju sledbenika drugih religija da je čak optuživan kako koristi okultne moći. Neko mu je rekao: "Asketa Gotama je čarobnjak, koji uz pomoć magije preotima sledbenike od drugih" (MN 56). Naravno, u svemu tome nije bilo nimalo istine. Jedina "magija" koju je Buda koristio bilo je pozivanje na zdrav razum, logičko rasuđivanje i iskustvo.

Budin cilj nikada nije bio da porazi oponenta, ućutka kritičare ili "osvoji" učenike, već da ljude povede od neznanja do jasnoće i razumevanja. U jednom od najemotivnijih poziva je rekao: "I kažem vam ovo. Neka bilo koja inteligentna osoba koja je iskrena, poštena i direktna dođe kod mene i ja ću je podučiti Dhammi. Ako vežba onako kako sam je podučio, za sedam dana i uz pomoć sopstvenog znanja i uvida dosegnuće cilj svetačkog života... Možete pomisliti da ja ovo kažem samo zato da bih pridobio učenike i naveo vas da napustite svoja pravila. Ali to nije istina. Zadržite svoga učitelja i nastavite da sledite svoja pravila. Možete takođe pomisliti da ja ovo govorim kako biste napustili dosadašnji način života, pa sledili stvari koje smatrate lošim ili odbacili stvari koje smatrate dobrima. Ali to nije istina. Živite onako kako mislite da treba i nastavite da odbacujete stvari koje smatrate lošima, a sledite stvari koje smatrate dobrima. Ali postoje stanja koja su štetna, prljava, koja vode ka preporađanju, puna straha, izazivaju nemir i povezana su sa rođenjem, starenjem i smrću i jedini razlog zbog kojeg podučavam Dhammu jeste prevazilaženje svih tih stvari." (DN 25).

Tokom istorije debate su imale važnu ulogu u zaštiti i promociji budizma. Samye debata 742. godina na Tibetu između kamalašīle i mahāyāne označila je da je indijska, a ne kineska interpretacija Dhamme postala dominantna u toj zemlji. Najznačajnija debata u novije vreme odigrala se u Panaduri na Šri Lanki 1873. godine. između poštovanog M. Guṇānande i britanskog metodističkog misionara poštovanog Davida de Silve. Ubedljiv poraz ovog drugog obnovio je u budistima samopouzdanje i poverenje u sopstvenu religiju, ujedno označivši početak obnove budizma na Šri Lanki.