|
 Za smrt
(maraṇa)
se oduvek smatralo da nastaje onda kada srce prestane da kuca i
zaustavi se disanje, ali nove medicinske tehnike nametnule su reviziju
ove definicije. Danas lekari smrt definišu kao tačku na kojoj
nestaje život i više se ne može ponovo uspostaviti. Buda je rekao da smrt nastaje kad vitalitet (āyu), toplota (usmā) i svest (viṭṭāṇa) napuste telo i ono postane beživotno (acetanā,
M. I,296). Smrt je jedan od najznačajnijih događaja u čovekovom
iskustvu. Smrt nekog bliskog obično izaziva tugu i
potištenost, a misli o sopstvenoj smrti mogu u nama
stvoriti osećaj napetosti i uzbuđenosti. Strah od smrti verovatno vodi
ka verovanju u postojanje mesta večnog života. Ako povremeno
kontempliramo neizbežnost sopstvene smrti, to nas može pripremiti za
vreme kada se ona približi i navesti da više cenimo život koji
sada vodimo. Zbog toga je kontemplacija smrti( maraṇānussati) jeste jedna od kontemplacija koju je i Buda podučavao (A.III,71).
|
|
|
