KRIMINAL

Kriminal (aparādha) jeste akt kojim se krši zakon i za koji sud može da dosudi kaznu. Kriminal se obično deli u dve grupe -- onaj kao što su ubistvo ili silovanje, koji je loš sami po sebi (mala in se) i drugi, kao što su kockanje ili konzumiranje droge, koji je loš zato što ga društvo sankcioniše radi sopstvene dobrobiti (mala prohibita). Prva vrsta kriminala je obično u suprotnosti sa pravilima morala, dok za drugi tip to nije obavezno. Kriminal, njegovi uzroci i prevencija, kao i tretman onih koji se njime bave dugo su zaokupljali umove filozofa, pravnika i sociologa, iako je buda čini se bio prva osoba u istoriji koja je pokušala da postavi teoriju nastanka kriminala. U čuvanoj Aggaṭṭa sutti on kaže da se tek posle razvoja pojma privatnog vlasništva javlja kriminal (D.III,92). U Mahādukkhakkhanda sutti on se ovim pitanjem bavi detaljnije i to kroz ovakvu opservaciju: "Sa osećajem zadovoljstva kao uzrokom, izvorom i osnovom, ljudi se bore jedan protiv drugog, idu u rat, provaljuju jedni drugima u kuće, pljačkaju, kradu, presreću na putu, zavode žene i bivaju za sve to kažnjeni" (M. I, 86-7, sažeto). Drugim rečima, svedeno na najosnovnije elemente, ljudi su navedeni na destruktivno, antisocijalno ponašanje prvenstveno željom za zadovoljstvima čula, a koja je opet u vezi sa njihovim osećajem sopstva. Za zadovoljstvom tragaju zato što osećaju kao da ono poboljšava i podupire sopstvo. Tako, sa budističko stanovišta, iako je smanjenje siromaštva dobro samo po sebi, ono neće nužno rešiti problem kriminaliteta. Budizam zato predlaže dve strategije za njegovo minimalizovanje -- obrazovanje koje ohrabruje odlaganje zadovoljstva (tj. obuzdavanje i zadovoljenost), kao i duboko samorazumevanje. Videti žudnja.